Петровић: Трамп зауставља притисак на Србе

Има­ју­ћи у ви­ду да озби­љне си­ле, ка­кве су сва­ка­ко САД, има­ју кон­ти­ну­итет у сво­јој по­ли­ти­ци и те­ме­ље ге­опо­ли­ти­чких одре­ђе­ња, при­је бих се усу­дио да про­гно­зи­рам да ће до­ћи до ума­ње­ња стра­хо­ви­тог при­тис­ка пре­ма српским по­ли­ти­ка­ма, не­го што бих го­во­рио о ми­је­ња­њу пос­то­је­ћег кур­са.

Ово у ин­тер­вјуу за “На­ро­дне” на­гла­ша­ва Дра­ган Пе­тро­вић, по­зна­ти српски струч­њак за ге­опо­ли­ти­чке одно­се, ко­ји оче­ку­је ма­њу по­дршку Ва­шин­гто­на број­ним не­вла­ди­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма на на­шим прос­то­ри­ма, иде­оло­шком не­омон­ди­јал­ном и не­оли­бе­рал­ном кон­цеп­ту, што ће, каже, мно­го зна­чи­ти за нас.

„Први пут на­кон по­ла ви­је­ка, пред­сје­дни­чки избо­ри у САД ну­ди­ли су осје­тну про­грам­ску ра­зли­ку изме­ђу ре­пу­бли­ка­на­ца и де­мо­кра­та, а ка­да је у пи­та­њу са­ма фун­кци­ја пред­сје­дни­ка, и још ве­ћу изме­ђу Трам­па и Клин­то­но­ве“, до­да­је Пе­тро­вић.

Он сма­тра да су у про­те­клом пе­ри­оду САД, пре­ко ди­пло­мат­ског осо­бља, има­ле зна­ча­јан ути­цај на зби­ва­ња у БиХ, али да ће се до­лас­ком Трам­па дос­та то­га про­ми­је­ни­ти.

„Пра­ва је сре­ћа што је Ми­ло­рад До­дик го­ди­на­ма на нај­зна­чај­ни­јим фун­кци­ја­ма у РС, па је успио да за­шти­ти ин­те­ре­се српског на­ро­да у БиХ од спо­љних при­ти­са­ка, укљу­чу­ју­ћи и оне ко­ји до­ла­зе из Са­ра­је­ва. Крај­ње је ври­је­ме да сви на­пус­те ус­кос­тра­на­чке по­ли­ти­ке, ка­ко би се на­пра­вио до­го­вор изме­ђу зва­ни­чне влас­ти у Ба­ња­лу­ци и пред­ста­вни­ка Српске у ор­га­ни­ма влас­ти на ни­воу БиХ. Сви за­је­дно мо­ра­ју уложити на­по­ре да се вра­те или бар по­тражују оте­те на­длежнос­ти РС и да се за­ус­та­ви да­ље уру­ша­ва­ње извор­них деј­тон­ских прин­ци­па“, на­во­ди Пе­тро­вић.

Да ли је, на­кон по­бје­де Трам­па на избо­ри­ма за пред­сје­дни­ка САД, сви­јет на пра­гу но­вог свјет­ског по­рет­ка?

То је те­шко пи­та­ње. Не­ке про­мје­не ће би­ти, али не пре­ве­ли­ке и не баш по ве­ћи­ни пи­та­ња она­ко ка­ко би­смо ми то жеље­ли и оче­ки­ва­ли, пам­те­ћи Трам­по­ве пре­ди­збор­не изја­ве. Он ће би­ти су­очен са мнош­твом при­ти­са­ка и чи­ње­ни­ца у успос­тав­ља­њу и фун­кци­они­са­њу адми­нис­тра­ци­је, без­бје­дно­сних сис­те­ма, врха Пен­та­го­на и фи­нан­сиј­ског се­кто­ра, ко­ји ће уме­кша­ва­ти не­ке ње­го­ве пре­ди­збор­не кон­цеп­ци­је у спо­љној по­ли­ти­ци. Већ је по­зна­та су­гес­ти­ја бри­тан­ског држа­вног врха да се не ми­је­ња аме­ри­чка по­ли­ти­ка пре­ма Ру­си­ји, или да то бу­де у што ма­њем оби­му. Ипак, и без об­зи­ра на сва ова уме­кша­ва­ња, до­ћи ће до уоч­љи­вих мо­ди­фи­ка­ци­ја аме­ри­чке по­ли­ти­ке, што па­ра­лел­но са дру­гим про­це­си­ма и про­мје­на­ма у ме­ђу­на­ро­дним одно­си­ма, да­је но­ве пер­спе­кти­ве.

На шта кон­кре­тно ми­сли­те?

Свјет­ски по­ре­дак се на­ла­зи у фа­зи пре­лас­ка на мул­ти­по­лар­ни, због два ве­ли­ка про­це­са. Први је да цен­тар свјет­ске еко­но­ми­је, по­сли­је ви­ше ви­је­ко­ва, ни­је ви­ше сје­вер­ни Атлан­тик, већ сје­вер­ни Па­ци­фик, са акцен­том на Да­ле­ком ис­то­ку и са­мој Ки­ни. Дру­го, тзв. свјет­ска еко­ном­ска кри­за, нас­та­ла 2008. го­ди­не, сво­је стру­кту­рал­не узро­ке и по­сље­ди­це има у не­оли­бе­ра­ли­зму и аме­ри­чкој еко­но­ми­ји. Та­ко она нај­ви­ше и трпи по пи­та­њу тврде мо­ћи (САД су нај­ви­ше по­го­ђе­не еко­ном­ском кри­зом) и ме­ке мо­ћи – јер је не­оли­бе­ра­ли­зам, ко­ји се пра­кти­чно и те­орет­ски сру­шио, ору­ђе у ру­ка­ма ан­гло­са­ксон­ских си­ла (САД и Бри­та­ни­је, при­је све­га). То све за­је­дно убрза­ва про­цес пре­лас­ка свјет­ског по­рет­ка од мо­но­по­лар­ног,  гдје је на­кон па­да Бер­лин­ског зи­да пос­то­ја­ла са­мо Аме­ри­ка као је­ди­на су­пер­си­ла, на мул­ти­по­лар­ни, гдје са­да па­ра­лел­но егзис­ти­ра ви­ше свјет­ских си­ла, у ко­јем су и да­ље САД во­де­ће. У 2015. го­ди­ни, Ин­ди­ја и Па­кис­тан ушле су у Шан­гај­ску без­бје­дно­сну ор­га­ни­за­ци­ју, гдје до­ми­ни­ра­ју Ки­на и Ру­си­ја, а ре­ци­мо у Укра­ји­ни је, на­кон ја­ну­ар­ске по­бје­де про­рус­ких сна­га код Де­ба­љце­ва, успос­тав­ље­но но­во при­мир­је по­во­љни­је за про­ру­се. Та­ко је ова ета­па укра­јин­ске кри­зе за њих по­во­љно за­врше­на. У 2016. го­ди­ни, Бре­гзит и по­бје­да Трам­па, пред­став­ља­ју до са­да не­ви­ђе­но, да у са­мим ан­гло­са­ксон­ским си­ла­ма, да­кле у срцу им­пе­ри­је, не­за­до­во­љни гра­ђа­ни по­ли­ти­ком њи­хо­вих про­гло­бал­них ели­та, ре­агу­ју и по­мажу да се ко­ри­гу­је та по­ли­ти­ка. Са дру­ге стра­не, у са­мим њи­хо­вим зе­мља­ма, оби­чан чо­вјек има са­мо ште­те од то­га, да не го­во­ри­мо о сви­ма на­ма у сви­је­ту ко­ји смо изложени ек­спан­зи­оном ми­ли­та­ри­зму и ин­тер­вен­ци­они­зму те вје­шта­чком одржава­њу атлан­тис­ти­чког дис­кур­са и не­оли­бе­ра­ли­зма. Чи­ње­ни­ца да САД ви­ше улажу у “од­бра­ну”, да­кле вој­на пи­та­ња, не­го ос­та­ле си­ле сви­је­та за­је­дно од дру­гог до де­ве­тог мјес­та иза Аме­ри­ке, до­во­љно го­во­ри о ка­квој се по­ли­ти­ци ра­ди и ко­ли­ко је то у ин­те­ре­су гра­ђа­на.

Ко­је зао­кре­те можемо оче­ки­ва­ти у аме­ри­чкој спо­љној по­ли­ти­ци?

Оче­ку­јем да Трамп сма­њи при­ти­сак на Ру­си­ју и ту успос­та­ви из­вје­сно ре­се­то­ва­ње одно­са. Са­ма ова по­лу­га ре­се­то­ва­ња одно­са са Ру­си­јом има­ће сво­ју пре­но­сну уло­гу на мно­га дру­га ме­ђу­на­ро­дна пи­та­ња, па и укљу­чу­ју­ћи по­зи­ци­ју Срба на Бал­ка­ну. За пре­тпос­та­ви­ти је да до­ђе до ма­кар ми­ни­мал­ног сма­ње­ња у ула­га­ња у вој­ску САД, фа­во­ри­зо­ва­ња и суб­вен­ци­они­ра­ња број­них не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја у сви­је­ту, укљу­чу­ју­ћи и на­ше прос­то­ре, и то све је већ ве­ли­ки на­пре­дак. На­ро­чи­то у одно­су на ал­тер­на­ти­ву да је по­би­је­ди­ла Клин­то­но­ва, ко­ја је по­ка­зи­ва­ла и сен­ти­мент пре­ма бош­ња­чком и ал­бан­ском фа­кто­ру на Бал­ка­ну, што код Трам­па ни­је слу­чај.

За ври­је­ме вла­да­ви­не де­мо­кра­та, бом­бар­до­ва­на је Срби­ја и РС, оти­ма­но Ко­со­во, при­је­ће­но иза­бра­ним зва­ни­чни­ци­ма… Шта можемо оче­ки­ва­ти од ре­пу­бли­ка­на­ца?

Трамп је, гле­да­но пер­со­нал­но, спре­мни­ји на про­мје­не на­бо­ље пре­ма Срби­ма, не­го са­ма ре­пу­бли­кан­ска стран­ка, бар по до­са­даш­њим изја­ва­ма ко­је је да­вао, и оту­да је ње­го­ва по­бје­да уто­ли­ко важни­ја. Ме­ђу­тим, већ сам ре­као да тре­ба са­че­ка­ти у пра­кси да ви­ди­мо шта ће би­ти од све­га то­га, а не­што ће се вје­ро­ва­тно и ре­али­зо­ва­ти.

Вје­ру­је­те ли да Ру­си­ја и САД мо­гу сру­ши­ти Ислам­ску државу?

Трамп је по­ка­зао у сво­јим изја­ва­ма у кам­па­њи, ве­ћу спре­мност на са­ра­дњу са Ру­си­јом. Уважава Пу­ти­на, и без об­зи­ра на то што сам на­вео да ће и у том прав­цу у пра­кси би­ти изложен ра­зли­чи­тим при­тис­ци­ма и су­гес­ти­ја­ма, ка­ко од ес­та­би­ли­шмен­та у са­мим САД, та­ко и од Бри­та­ни­је и дру­гих са­ве­зни­ка, пер­спе­кти­ва по­бољ­ша­ва­ња одно­са Ва­шин­гто­на и Мос­кве је ве­ли­ка, мно­го ве­ћа не­го у прет­хо­дним пе­ри­оди­ма. То би мо­гло зна­чи­ти до­го­вор по ни­зу пи­та­ња у сви­је­ту, укљу­чу­ју­ћи на­ра­вно Си­ри­ју. Али, ос­та­је да се ви­ди ка­ко ће то би­ти у пра­кси.

Има ли опа­снос­ти у чи­ње­ни­ци да Трамп не­ма до­во­љно по­ли­ти­чког ис­кус­тва и да, ка­ко мно­ги тврде, до­но­си спон­та­не одлу­ке?

До са­да смо упо­зна­ли Трам­па у кам­па­њи, тре­ба ви­дје­ти ка­ко из­гле­да у пра­кси во­ђе­ње влас­ти.

Извор: Народне 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: