Петсто милиона чека договор Спајића и Кнежевића

Поступак пред Сталним арбитражним судом у Хагу који је покренуо Душко Кнежевић против државе Црне Горе обавијен је зидом ћутања. Сви актери, од правних заступника Кнежевића и Владе, адвоката Гарија Борна и Тијери Аугсбергера, до кабинета Милојка Спајића и Министарства финансија, нису желели да говоре о процесу који би могао да кошта Црну Гору више од 500 милиона евра.

Правни тим Атлас групе је 23. априла ове године обавијестио јавност да би арбитражни поступак, који су Кнежевић, Atlas Capital Holding Limited и Meljine Complex Limited покренули против Владе Републике Црне Горе, требало званично да почне за месец дана.

До сада нема информација, ни од заинтересованих страна ни на званичном порталу Сталног арбитражног суда у Хагу (Permanent Court of Arbitration – PCA), о почетку поступка.

Правни тим Атлас групе наводи да је Црна Гора је била у обавези да “штити стране инвестиције према међународно преузетим обавезама”, а понашање државних органа, према њиховим ријечима, јасно је указивало на озбиљне пропусте и противправно дјеловање према Атлас групи и њеним компанијама”,

“Упућен је одштетни захтјев од 500 милиона евра колико је процијењено да су Atlas Capital Holding Limited, Meljine Complex Limited и предсједник Атлас групе претрпјели штету, као резултат политички мотивисане кампање против Кнежевићевих улагања у Црној Гори, што укључује и двије банке -Atlas banku i Invest banku Montenegro (IBM), и пројекат изградње хотелских комплекса на обали мора”, саопштили су из Правног тима Атлас групе.

Избор арбитра

Будући да двије стране нису постигле договор око избора предсједника Арбитражног трибунала, наводи се у саопштењу, стални Арбитражни суд у Хагу поставио је професора Donalda McRae као предсједника по свом нахођењу, што је био посљедњи корак прије почетка расправе пред арбитражним судом.

Атлас група је навела да “двије стране раније су изабрале свака свог арбитра”.

Влада Црне Горе се одлучила за правника и стручњака за арбитражно право Бернарда Сепулведа Амора из Мексика, док је избор предсједника Атлас групе Кнежевића и његових компанија проф. др Гуидо Сантиаго Тавил из Аргентине.

Правни тим Атлас групе и Кнежевић, истиче се даље, послао је још 1. децембра 2020. године Захтјев за арбитражу, чиме је покренут арбитражни поступак против Владе Републике Црне Горе, а ради накнаде штете.

И поред најаве, поступак Хагу још није почео, а Кнежевић се након екстрадиције из Велике Британије, од 30. априла налази у Истражном затвору у Спужу.

“Поступак ‘Кнежевић vs Монтегро’ покренут је 1. децембра 2020. године по UNCITRAL арбитразним правилима, а на основу БИТ-а – билатералног споразума који су заједничка држава Србија и Црна Гора потписале са Кипром 2005. године између Кипра и Црне Горе”, објашњава Нина Јанковић, адвокатица у међународној адвокатској канцеларији Aceris Law LLC из Женеве, са ужом специјализацијом из међународне арбитраже.

Војин Биљић, адвокат из Београда, такође експерт за област међународне арбитраже, каже да је специфичност арбитраже у томе што се поступак иницира обавјештењем, а тужба долази тек касније и тада почиње избор арбитражног вијећа.

“Тек након што се арбитражно вијеће конституише, подноси се тужба у року у коме веће то одреди”, додаје Биљић и наводи да се у овом конкретном случају примјењују се тзв. UNCITRAL арбитажна правила, по којима тужилац може да одлучи да се његово обавјештење о арбитражи сматра тужбом, уколико има све прописане елементе.

Биљић појашњава да се тужба доставља туженом на одговор, при чему и тужени може да одлучи да се његов одговор на обавјештење о арбитражи сматра одговором на тужбу.

Детаље који би могли појаснити у којој је фази поступак могуће је сазнати само од правних заступника како Кнежевића, тако и државе Црне Горе.

“Повјерљив поступак”

Један од правних заступника Кнежевића, али не у арбитражном спору, британски адвокат Тоби Кедман, на недавној конференцији за медије у Подгорици, је само рекао да је ријеч о “повјерљивом поступку”, као и да се нада да “Влада Црне Горе не покушава да притвором Кнежевића утиче на тај случај”.

За адвокатицу Јанковић, са друге стране, није јасно да ли је институција која администрира поступак Стални арбитражни суд (PCA) у Хагу, или се ради о скроз ад хоц арбитражи.

“Врло је могуће да се ради о ад хоц UNCITRAL арбитражи, што значи да није везана ни за једну институцију, за разлику од ICC, PCA, LCIA и других арбитража, али исто тако значи да је могуће да је цио случај повјерљив (confidential), што би објаснило зашто нема превише информација, чак и на интернету”, казала је она.

Управо због ових нејасноћа “Вијести” су у више наврата покушале да дођу до адвокат Гарија Борна (Gary Born), према ријечима Правног тима Кнежевића, заступника Атлас групе и “једног од највећих свјетских стручњака у области међународне арбитраже који је до сада водио преко 600 арбитражних поступака”. Иако су питања упућена директно Борну, затим канцеларији међународне адвокатске компаније Vilmer Hal (Wilmer Cutler Pickering Hale and Dorr LLP) у Лондону и Служби са односе са медијима у сједишту ове компаније у Вашингтону, одговора није било.

Слично је поступио заступник државе Црне Горе, адвокат Тијери Аугсбергер (Thierry P. Augsburger) из адвокатске канцеларије Four Knights LLC, са сједиштем у Женеви, кога је, како наводи Правни тим Атлас групе, још 2021. године изабрало Министарство финансија којим је тада руководио Милојко Спајић.

Аугсбергер је најприје одговорио “Вијестима” да нема овлашћење да говори о овом спору, а на поновни упит, затражио је још неколико дана ради консултација са клијентом. По истеку овог рока Аугсбергер, до закључења овог издања, није одговорио на постављена питања у вези са арбитражним поступком.

Са друге стране, кабинет Спајића је у случају арбитраже упутио “Вијести” на Министарство правде. Из овог ресора, међутим, рекли су нам да се обратимо Министарству финансија које до тренутка објављивања овог текста није одговорило на постављена питања у вези са арбитражом, досадашњим током и будућим поступцима Владе Црне Горе.

Адвокат Биљић каже да ће Стални арбитражни суд у Хагу одредити и распоред предузимања процесних радњи, доставе поднесака, вјештачења, датум одржавања расправе…

“Пошто је у питању комплексан поступак у коме ће се извесно тумачити право Црне Горе, а додатно, из саопштења произлази, да је између осталог спор претпостављано заснован и на тврдњи о кршењу јавног права, за очекивати је да у овом поступку буду достављене бројне експертске анализе, како у погледу правних тумачења тако и у погледу економских параметара за утврђивање висине штете”, наводи Војин Биљић.

Три предлога за поравнање

Овај адвокат сматра да је по сриједи поступак високе комплексности и да питање које се истиче у први план, а то је политички мотивисан прогон власника, много теже доказиво у контексту узрочно-посљедичне везе за накнаду штете од питања да ли је Црна Гора предузимала мјере које нису имале једнак третман према страној инвестицији и које су као такве биле супротне ратификованом међународном уговору и законима Црне Горе.

“Наравно, стратегија тужиоца не може бити процијењена на основу самог саопштења и за сваки конкретнији коментар, било би потребно имати увид у правну аргументацију, што је, с обзиром на нејавну природу поступка, веома тешко”, додаје Биљић.

У споменутом саопштењу Правног тима Атлас групе се истиче да су, иако свјесни висине штете која је причињена Атлас групи и њеним компанијама, приправни да се пронађе компромисно рјешење са Владом Републике Црне Горе.

“Досад је три пута упућиван предлог о поравнању – Влади Душка Марковића, Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића. Предлог ће бити упућен и премијеру Милојку Спајићу да се постигне договор и нађе рјешење о поравнању, јер би било неправедно да грађани Црне Горе плаћају штету коју је својим поступцима начинио Мило Ђукановић”, речено је у саопштењу.

Кнежевићева одбрана је упутила питање Министарству финансија и предсједнику Владе Спајићу – да ли су спремни да прихвате понуђени договор са правним тимом Кнежевића и Атлас групе, или ће, како се наводи, ризиковати да изгубе спор пред Арбитражним судом у Хагу и у том случају би морали оштећеној страни да исплате неколико стотина милиона евра, што би озбиљно угрозило црногорски буџет и негативно се одразило на кредитни рејтинг Црне Горе што би утицало код нових задужења у иностранству.

Како за “Вијести” објашњава један овдашњи добар познавалац обе стране у поступку, који је желио да остане анониман, затвореност свих извора у овом спору, и туженог и тужених и њихових правних заступника, може се објаснити чињеницом да и једна и друга страна очекују да се постигне међусобни договор.

“И Душко Кнежевић и Милојко Спајић, чекују понуду друге стране и због тога не желе да се конкретно изјашњавају о поступку арбитраже. Њихово ћутање показује да понуде још нису размијењене а, усудио бих се да кажем, да ће арбитража бити само један сегмент међусобног договора који је много комплекснији. Ако договора уопште и буде”, каже овај саговорник “Вијести”.

Финансирање трошкова тужбе

Експертски тим Атлас групе ангажован у овом процесу, како је саопштено, “нашао је инвеститоре који финансирају арбитражни поступак који су господин Душко Кнежевић, Atlas Capital Holding Limited и Meljine Complex Limited покренули против Владе Републике Црне Горе”.

За адвоката Биљића је посебно интересантно то што је тужилац, како је наведено у саопштењу Правног тима Атлас групе, успио да пронађе тзв. “litigation funding”, односно финансирање поступка за процентуалну накнаду у случају успјеха у спору.

“Пошто су трошкови оваквог поступка јако високи и крећу се у милионима евра, то потенцијално значи да је фонд који финансира арбитражу за тужиоца процијенио да се поступак може добити и ризиковао са улагањем у спор”, објашњава Биљић.

Он не вјерује да је саопштење правног тима о томе да је пронађен финансијер арбитраже тек блеф којим се покушава извршити притисак на Владу Црне Горе да пристане на поравнање, пошто је у питању веома озбиљан спор.

“Са друге стране, уколико је од стране тужиоца већ уговорено финансирање арбитраже од стране неког фонда, није ми јасан аргумент да ће десетине милиона трошкова поступка платити обје стране”, истиче овај адвокат.

Процедура пред судом

Поступак за покретање арбитраже пред Сталним арбитражним судом (Permanent Court of Arbitration, PCA) у Хагу укључује неколико основних корака који су потребни за покретање арбитражног поступка.

Послије подношења Захтјева за арбитражом слиједи обавјештавање противне стране која има право да одговори на захтјев у одређеном року.

Потом слиједи формирање Арбитражног суда у складу са арбитражним споразумом између странака. Суд може бити састављен од једног или више арбитара.

Уколико стране нису постигле договор о саставу суда, ПЦА може именовати арбитре у складу са својим правилима.

Према расположивим подацима, у поступку “Кнежевић vs Монтенегро” извјесно је да је испуњен овај дио процедуре за то је било потребно пуне четири године.

Није, међутим, познато да ли је Арбитражни суд организовао прелиминарни састанак са странкама како би се договорили о процедуралним питањима, укључујући рокове, правила поступка и друга релевантна питања.

У сваком случају, потом обје стране достављају своје доказе и поднеске у складу са договореним процедуралним распоредом. Ово укључује изношење правних и чињеничних аргумената, као и подношење релевантних докумената.

Након размјене писаних поднесака, арбитражни суд може организовати усмену расправу гдје стране имају прилику да изнесу своје аргументе и одговоре на питања суда.

Након завршетка поступка, арбитражни суд доноси одлуку (пресуду), која је обавезујућа за стране и може се извршити у складу са националним законодавством држава странака или према релевантним међународним конвенцијама, као што је Њујоршка конвенција о признању и извршењу страних арбитражних одлука.

Специфични процедурални детаљи могу варирати у зависности од природе спора, арбитражног споразума између странака, и правила која су примјенљива на конкретан случај.

Нема правила о трајању арбитражних поступака. Све зависи од много елемената, па је и у овом спору, уколико не дође до споразума, тешко прогнозирати колико ће протећи времена до пресуде.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: