Пицули није довољна Србија, сад му је мета и – „српски свет“

У условима у којима Тонино Пицула поставља услов да Србија мора да призна независност Косова да би ушла у ЕУ, наставак приступних преговора тешко да може да буде могућ на основи која би подразумевала конструктивност и политичку вољу ЕУ да заиста прими Србију. Испоставља се да су потребна многа разјашњења везана за односе Србије и ЕУ.

Овако дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић коментарише изјаву известиоца Европског парламента за Србију и бившег шефа хрватске дипломатије Тонина Пицуле, који је изјавио је да Србија неће моћи да постане чланица Европске уније док не призна независност Косова и Метохије и не одустане од политике „српског света“.

Има ли смисла тражити разјашњење

Пре свега, Пицулина изјава потврђује да ће он бити личан и да не можемо рачунати на објективност када је он у питању. Ни Косово и Метохија у приступним преговорима до сада нису фигурирали на начин на који је то Пицула истакао. Међутим, одрицање од „српског света“ је новина.

„То у ствари показује јасну политичку димензију и јасан став на коме наступа једно тврдо антисрпско језгро у ЕУ, које тражи не само промену система, него и промену међународног положаја Србије и одрицање од њених државних и националних интереса у пуном смислу“, објашњава саговорник Спутњик.

Пицула вероватно говори са позиција личног става, али и става политике иза које стоји групација евролевичара на челу са еврпопским социјалдемократама. Нису само евролевичари ти који чине тврдо антисрпско језгро у Бриселу. Њему припада и шефица европске дипломатије Каја Калас, која, подсећа Миливојевић, о дијалогу између Београда и Приштине говори као о дијалогу између две државе.

„Мислим да је тренутак да Србија јасно разреши шта су услови када је реч о њеном приступању ЕУ, у којој мери се гомилају политички услови, у којој мери је сада валидан преговарачки оквир из 2014. на основу кога смо и почели преговарачки процес, као и какав је став ЕУ везано за односе са Србијом“ истиче он.

Према Миливојевићевим речима, иако се поставља питање има ли уопште смисла тражити разјашњење после онога што је Пицула рекао, разјашњење се мора тражити, а прилика ће бити управо посета Каје Калас, као и комесарке за проширење Марте Кос.

„Цео Пицулин наступ заслужује да буде разрешен на највишем нивоу у Бриселу – да ли то одражава ставове ЕУ у целини, Европске комисије, која је надлежна за процес преговора или је то став Пицуле као известиоца. Према томе, јако је важно да током наредних посета Београду, и Каје Калас и Марте Кос, једна од главних тема буде разјашњавање Пицулиног става“, сматра Миливојевић.

Пицула би требало да води рачуна какве ставове износи зато што је известилац Европског парламента – његови ставови требало би значе и ставове Европске комисије и других тела надлежних за преговоре са Србијом, додаје он.

Нови и нови услови

О атипичности Пицулиних ставова говори и чињеница да се из Брисела до сада, као о услову за приступање „европској породици“ говорило о „обавезујућем споразуму“ или о „нормализацији односа“, никада о обавези признања једнострано проглашене косовске независности.

Из тог аспекта посматрано, Пицула износи своје личне ставове, јер пет чланица ЕУ није признало независност Косова. Уз то, ЕУ има мандат да посредује у преговорима о нормализацији као статусно неутрална. Тако гледано, сви Пицулини услови представљају, ако не лични став, онда став мањине у Европском парламенту.

Међутим, он на тај начин врши притисак да то почне да се сматра као званични став ЕУ и као услов за Србију.

„Уз то и даје до знања да је питање наставка и посредовања у дијалогу, све мање статусно неутрално, а све више пристрасно и све више отвара питање како ће уопште ти преговори даље и да трају“, истиче Миливојевић.

Уколико се ради о званичном ставу ЕУ, налазимо се у ћорсокаку и посредовање ЕУ под великим је знаком питања, додаје он.

Што се „српског света“ тиче, требало би разјаснити да ли се ради о новом услову. Србија никада није помињала „српски свет“ као званични део своје политике, али јесте обавезу да брине о Србима који живе ван граница Србије. То су и уставне обавезе Србије. Уколико Пицула мисли на ово друго, то је такође нешто што удаљава ЕУ и Србију.

Таква условљавања имају мало смисла јер се ради о уводу у потпуну блокаду даљих преговора, закључује Миливојевић.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: