Пироћанцима вратио дух епохе: Обновио фијакер стар 117 година, који сад поново кружи градом
Фото: В. Ћирић
Пироћанци ових дана уживају у погледу на један фијакер који крстари улицама града. Предузимљиви Саша Ћирић, из Пољске Ржане, обновио је дух епохе и тиме остварио своју жељу да има властити фијакер. У породици Ћирић су се одувек чували коњи, и управо зато није нимало случајно што је Ћирић постао власник једног фијакера, пишу Новости.
– Љубав према коњима ми нимало није недостајала, јер су се у мојој породици одувек чувале ове племените животиње без којих је човечанство незамисливо и које имају кључну улогу у развоју људске цивилизације – каже Ћирић.
Каже да су коњи које је поседовала његова породица били углавном радни, али их је заменила пољопривредна механизација.
– Желео сам да заокружим читаву причу, јер коњ без фијакера је нешто недовршено, нешто непотпуно. Просто, то је једна целина. Када год сам гледао фијакере по Војводини, желео сам да имам један и коначно сам га купио. Направљен је почетком прошлог века, тачније 1903. и на њему су мајстори показали сво умеће свог заната. Нажалост, био је у врло лошем стању, па сам уложио пуно свог, али и рада мајстора за фијакере, сарача и кожара, и коначно је добио прави сјај и постао функционалан – прича поносно Ћирић, и додаје да му није жао ниједног минута који је провео радећи на свом времешном четвороточкашу који вуче његова најдража кобила Беба.
Фијакером воле да се провозају обични грађани, али и многи младенци желе да се сликају на њему или да се одвезу до матичара, до неког парка, музеја и до куће Малог Ристе у којој је смештен музејски фундус и која потиче из 1848. године. Једна је од најстаријих кућа у Србији, преносе Новости.
Последњих дана Саша је ангажован на снимању једног спота народне музике, тачније на снимању песама Милоша Готе Живковића. Матуранти такође воле да овековече своју младост на фијакеру, на ком је осећај непоновљив, нарочито када се креће калдрмом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
