Писање сензационалистичких „Вијести“: Срби између Београда и Никшића и њихово право на рад
1 min read
Док централни дио скупа „Не дамо Србију“, који у Београду организује Покрет за народ и државу предсједника Србије Александра Вучића, окупља политичке и друштвене актере из цијелог региона, у Црној Гори пажњу јавности привлачи присуство појединих представника српских партија. Истовремено, у Никшићу траје изборна кампања у којој се политичко дјеловање Срба и њихово запошљавање у државним предузећима проблематизује кроз серију дискриминаторних текстова које ужурбано публикују одређени црногорски портали и дневне новине попут „Вијести“.
Дајковић отворено уз Вучића: Слабљење српске власти иде на руку непријатељима Срба
Тако је лидер Слободне Црне Горе Владислав Дајковић потврдио да ће присуствовати скупу у Београду, јасно изражавајући подршку предсједнику Србије.
„Да није било Вучића, Мило (Ђукановић) би и даље прогонио српски народ у Црној Гори. То треба гласно рећи, свидјело се коме или не. Кад видим ко се уротио против њега: од комита у Црној Гори, преко острашћених Албанаца из Приштине, па до оних непријатељски настројених Хрвата и Бошњака, јасно је да су напади на предсједника Србије заправо напади на цијели српски народ“ казао је Дајковић за „Вијести“.
„Ипак, покушај обојене револуције по свему судећи пропада из дана у дан, па више ни ти центри моћи неће имати чему да се радују. Наравно да предсједник Србије има моју подршку, било би чудно да је другачије.“
Вранеш: Срби имају потпуно право да путују у Србију и учествују у друштвеном животу своје матичне државе
Још један примјер негативног приступа у извјештавању јавности је покушај проблематизовања учешћа грађана Пљеваља на истом скупу.
Предсједник Општине Пљевља, Дарио Вранеш рекао је у изјави датој за ТВ „Вијести“ да Општина Пљевља није укључена у организацију овог скупа и да цијелу организацију око путовања у Београд води Српски културни центар „Патријарх Варнава“.
Међутим, био је потпуно јасан везано за покушај проблематизовања активности овог српског културног центра који је позвао грађане Пљеваља на велики народни скуп у Београду.
„Ми смо демократска држава, а 66 одсто становника наше општине се изјаснило као Срби. Они имају потпуно право да путују у Србију и учествују у друштвеном животу своје матичне државе. И ја се осјећам као Србин, и не видим ништа спорно у том позиву.”
Срби као мета „Вијести“: Овог пута запослени
Истовремено, док се Србима приговара због исказивања „политичке лојалности“ према Србији, други фронт критике отворио се у Никшићу, и то због запослења у државним енергетским компанијама. Портал и дневни лист „Вијести“ тако извјештавају да се више од четвртине кандидата са листе „За будућност Никшића“ (ЗБНК) налази у некој од компанија у енергетском сектору.
Из контекста текста произилази да је само по себи проблематично то што су Срби запослени у ЕПЦГ-у, ЦЕДИСУ-у или ЕПЦГ Солар градњи. Сугестија је јасна, ако сте припадник српске националности и блиски одређеној политичкој опцији ваша стручност и квалификације постају секундарне у односу на идентитет.
Таквим приступом се, у ствари, уводи једна врста двоструке дискриминације. Ако је некада било спријечено запошљавање људи због њихове политичке или националне припадности, данас се то исто чини – само у обрнутом смјеру и уз медијско аминовање.
Црногорске „Вијести“ као тобоже независна кућа, у оба текста показују јасну уређивачку линију да се све што је повезано са Србијом, српством или политичким партијама српске оријентације, аутоматски доводи у питање, често уз сензационалистичке наслове и тенденциозне закључке.
Присуство грађана Срба на скупу у Београду је „вијест“, али када се ради о црногорским, албанским, бошњачким или грађанским покретима и њиховим активностима, такве вијести изостају. Када је у питању српски културни центар или општински функционер који се изјашњава као Србин, онда је то „спорно“.
Слично је и са запослењима.
Умјесто истраживања професионалних биографија кандидата, чему „грађански“ настројене „Вијести“ декларативно теже, у први план се ставља наводна партијска веза, без дубље анализе стручности, резултата рада или транспарентности процеса запошљавања.
Ако се стварно тежи праведном, грађанском друштву, онда оно мора важити за све, укључујући и Србе. Њихова национална припадност, политички ставови или геополитичке симпатије не могу бити разлог за дискриминацију, било на улици, било у новинским колумнама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

