Пиши – бриши

Пише: Емило Лабудовић

Неки су се, кажу, током пописивања користили „чаробном“ оловком типа „пиши – бриши“ и само доканули кап уља на већ распламсалу ватру сумњи у регуларност и коначни пописни збир. Колико знам, поменуте оловке су се углавном користиле за шверц и зезање, а пошто је попис далеко од сваког зезања, да се закључити да су у поменутом случају коришћене за шверц.

Е, сад је питање какав и којег је обима могућ шверц на пописним обрасцима. Сви подаци који се пописом прикупљају, у тако ограниченом обиму какав су могли достићи тих 16 фалсификатора, у коначном збиру је тек на нивоу статистичке грешке. Нарочито када је ријеч о подацима о имовном стању,  некретнинама, миграцијама, образовној структури, итд. Сва је прилика да је муљажа била планирана, припрељена и спроведена у дијелу предвиђеном за такозвана идентитетска питања.

Немам појма, а и потпуно ми је свеједно, ко је хтио да поправи „крвну слику“ рода свога. Јер, оно што ће додатно поразити и губитнике и добитнике на том пољу јесте резултат који ће показати да нас је – премало. И Срба, и Црногораца, и Муслимана, Бошњака, Хрвата, Албанаца, Рома и… све до Хотентота, ако их буде. Да нас се велики број раселио широм свијета, да је пола државе пусто и старо („чекаонице смрти“, како је то одавно дефинисао један познати социолог села). Да су школе празне, а оне које још таворе прслих кровова, без гријања и у 21. вијеку још увијек на нивоу табле и креде. Да смо,  сви скупа, полуписмени, нарочито када је ријеч о савременој сајбер писмености.  Да су ПИСА тестови црн образ стања у тој области. Да нам се огроман број „школараца“, чак и на високим мјестима друштвене одговорности, школовао онолико дуго колико је било довољно да се, уз подебљи новчаник, по диплому скокне до Тутина, Новог Пазара, Приштине, Крагујевца, Београда, Сарајева, Тузле, Бања Луке…

Попис ће, такође, покатати да расте број оних који нијесу наше горе лист, да већ озбиљно прекомпоновали демографску слику одређених подручја и да су одређене сегменте тржишта, економије и социјалне политике окренули тумбе. И кад се све сабере, бићемо у позицији да се – одузмемо! Јер, слика нашег лика у свму ће бити као да смо из срца Африке, а сва наша прича о томе како смо тигрови, дивови, већ на прагу, итд, само „пренапухани балон“, окако би то рекли тамо иза Дебелог Бријега. И ту неће помоћи чак ни чаробна пиши – бриши оловка јер ће то стање бити тако тврдо исписано да га три ПЕС-а неће поправити. Али, упркос томе, овдје је и даље најважније да је што мање Срба и да смо што даље од Београда и Москве. Па макар ни хљеба не јели.

Биће и једних и других колико ће бити (тај збир ни ове пиши – бриши малверзације не могу битније да промијене), а сви скупа ћемо бити „роб роба Свечева“, флуидна маса коју, по свом лику и потребама, обликују разне протуве са ивице или дубоког миљеа организованог криминала.

И још нешто. Ових дана један од јуноша политички рахметли Ранка Кривокапића (збиља, зна ли ико гдје нам је Ранкиша све ово вријеме?), неки Вујовић, се распамети од предлога да Срби из Црне Горе, са Србима из региона, буду заступљени у Скупштини Републике Србије. Мада је поменути предлог, у склопу предизборне кампање у Србији, изнио онај који је Ранку и томе Вујовићу, по политичким ставовима, у најмању руку брат одвстрица, Рањин гласноговорник се закопрцао таман као да га је печио поскок из цетињског крша. Јер, тврди он, нама овдашњим Србима, Црна Гора је матична држава и нема шта да тражимо ван ње!

Небројено пута смо, и појединачно и колективно, саопштавали да се, као Срби из Црне Горе, ни за милиметар не одричемо ње јер смо је стварали, оджавали, гинули за њу и улагали у њен развој ништа мање од поменутог Ранковог „домобрана“. Али, и Ранко и он, Мило и сви око њих, треба да знају да ни црно испод нокта не би смо дали за овај привид Црне Горе који су они импровизовали, присвојили и покушали да је накалеме на историјску, петровићку, Црну Гору. Такође, нека им буде јасно да су све српске земље нама Србима матичне, да их једнако волимо колико и Црну Гору и да смо у њима, било у Скупштини или ван ње, свуда своји на своме.

И могу триње из некадашње СДП да пишу и бришу колико им воља, нема те оловке, колико год била чаробна, која то може да промијени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: