Писма из тамног вилајета: Босанска школа тероризма

Пише: Џевад Галијашевић

Како је суморна истина узнемирила бошњачке политичке елите, безбједносне структуре и друштво у цјелини: опет тероризам – и зашто се три деценије није десио терористички акт у земљи, а да га није извршио радикални муслиман

Након напада на полицијску станицу услиједили су претреси и хапшења на подручју Унско-санског кантона а међу ухапшеним је и службеник Полиције Босанска Крупа, Хајрудин Шабић (48).
Полицајцу Шабићу као и осталим осумњиченим, на терет се ставља да су помагали малољетном Е. С. (15) у нападу на станицу или га подстрекивали. Сам Шабић, је био један од организатора „Школе Курана“, у улици Петог корпуса у Босанској Крупи. Утврђено је да је малољетни Е. С. често посјећивао објекат у коме се налази „Школа Курана“ а који је у оперативним евиденцијама полицијских агенција, означен као параџемат.

ТЕРОРИСТИ, ТУЖИОЦИ И СУДИЈЕ – БОШЊАЦИ Судија Суда БиХ Сена Узуновић, однедавно позната јавности као погани, мржњом задојени, ратни помоћник команданта муслиманске бригаде „Неретвица“, из Коњица, која води лажни судски поступак а класични монтирани политички процес против Предсједника Републике Српске Милорада Додика, усмено је саопштила како се Џевдету Мујовићу, Мухарему Бајрићу и Хајрудину Шабићу на приједлог Тужилаштва БиХ изричу мјере забране напуштања мјеста боравка, укључујући и напуштање објекта у којем станују.

Ријаду Нахићу и Мухамеду Делалићу изречене су мјере забране напуштања територије општине Босанска Крупа, те је наложено да се два пута седмично морају јављати у полицијску управу. За свих пет осумњичених изречене су мјере забране међусобног састајања и комуницирања, контаката са свједоцима док траје истрага, или до нове, другачије одлуке Суда. Тужилац Ћазим Хасанспахић раније је образложио како су мјере забране затражене због спровођења истраге против ових пет лица, која су осумњичена за тероризам и врбовање ради терористичких активности. Додао је да су сумње повезане са њиховим активностима у Босанској Крупи и контактима са лицем које је починило терористички напад у том граду.

Бјелодано се види да у Сарајеву брину о правима терориста, и да, Тужилаштво и Суд БиХ, увијек покажу емпатију око питања терориста у судском поступку, очито, због осјећаја вјерске солидарности. Али, која моћ њих бира да воде, све важне поступке, и како то, баш, у свим тужилачким и судским предметима у којима треба штитити бошњачки вјерски и национални интерес „случајно“, као и у предмету против Предсједника Додика, они ријешавају и одлучују – дакако у интересу сарајевске чаршије и политике.

Идилу, свебошњачког курса према тероризму, мало је покварио нападнути, чудом преживјели полицајац муслиман, Авдо Хасановић, који је након изласка из болнице, за медије у Сарајеву, описао терористички напад – искрено и врло прецизно:
„Прву рану сам задобио кад сам отворио врата, дубока је пет центиметара. Још је свјежа и дубока… Вршили смо своје дужности колега Маран и ја кад је ушао тај момак. Имао је дуксерицу, сједио сам за столом гдје је било стакло“, испричао је Хасановић и додао да је малољетник имао капуљачу на глави те да му није видио лице.

„Само је равно ишао, попречно према мени. Зауставио сам га и рекао: „Господине, станите, не можете даље, овдје се морате обратити.“ Он је наставио даље. Тада сам устао и отворио врата наше канцеларије. Он је већ припремио нож и истог трена ме погодио. Онда сам се помакнуо у страну и ухватио га“, рекао је Хасановић.

Хасановић, даље каже да је, упркос томе што има тек 15 година, малољетник био спреман.

„Мој колега Маран (Озрен, страдали полицајац) одмах је устао. Зграбих га, а Маран је прискочио с палицом како би ударио младића и избацио му нож. У том тренутку момак је Марану зарио нож. Држао сам га за главу, али не за руке. У тој борби задобио сам рану на лицу и леђима – описује Хасановић и додаје да га је ставио под контролу, док је Озрен Маран звао друге колеге.
„Колеге су стигле за неколико минута, преузеле нападача и ставиле му лисице. Држао сам га под собом, кољеном на леђима. Кад је улазио на врата, изговорио је: „Текбир, Аллаху екбер!“

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ И МЛАДИ МУСЛИМАНИ Од појаве Алије Изетбеговића, политички ислам и исламисти су присвојили за себе право позивања на Куран и њим оправдавају актуелни терор који по правилу, почиње као вјерски проблем, а касније постаје безбједносни и цивилизацијски. Несумњиво, да терористи злоупотребљавају исламску вјеру, но, тиме није одговорено на питање о односу религије и почињења таквих злочина. Ипак питање остаје: да ли се терористи с правом позивају на своју исламску вјеру и има ли радикално-политички исламски покрет данас у свијету легитимну основицу у исламској религији те када и због чега, у наводно европској Босни и Херцеговини, Ислам, постаје погодно тле за политичко-вјерски радикализам и за примјену насиља и терора у сврху вјере?

Ту дилему, петнаестогодишњи терориста из Босанске Крупе не поставља пред себе и не разумије одговор на њу, али, одговоре знају они, који су искористили „Школу Курана“, да у његову главу усаде идеју насиља које даје резултат и које ће Бог, на другом свијету, наградити а чаршија сакрити, па ће се овакви напади наставити – на полицију, на оружане снаге, или, чак, и на западне амбасаде.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: