Писма из тамног вилајета: Бриљантно запажање

Пише: Џевад Галијашевић

Сарајевска вјећница у бојама палестинске заставе никог није тренула. Пажња светских кројача историје након напада Хамаса и одговора Оружаних снага Израела фокус је само померила са Источног фронта ка појасу Газе. У том наглом заокрету сервилан и закаснели одговор Сарајева остао је, у најмању руку, непримећен. Порука је јасна: „Немамо времена. Хтјели сте мрак – уживајте у њему сами.“

Дипломата нема мандат

Сарајевски антиуставни „Суд БиХ“ покренуо је процес прогона предсједника Републике Српске и одржао прво, тзв. припремно рочиште почетком ове седмице. Кривично дјело по коме се суди Милораду Додику подразумијева постојање кривице због неспровођења одлука самог писца законских допуна Кривичног закона БиХ – Кристијана Шмита.

Ненад Нешић, министар безбједности БиХ, понудио је адекватан одговор на чињеницу да нелегални гост прогони легалног предсједника Републике Српске. Најкасније у року од десет дана, наложио је, требало би доставити све релевантне информације од надлежних полицијских и других органа о боравку лажног високог представника Кристијана Шмита и његове пратње у БиХ. Од СИПА и Службе за послове са странцима БиХ затражио је и извјештај о томе по ком основу пратња Кристијана Шмита носи оружје у БиХ, будући да је ријеч о страним држављанима.

„Зашто му је одобрен боравак у просторијама ОХР-а, међународне организације са дипломатским статусом у БиХ, и зашто користи њене ресурсе, питање је за њих, а не за домаће органе власти“, резолутан је Нешић.

Изузетак не чини правило

Инсистирајући на поштовању правила и владавини права, министар безбједности је позвао Немачку да не срамоти себе и не понижава БиХ, те да повуче дипломату који нема мандат. Позвао је Тужилаштво БиХ да о свему што је данас изнео поведе истрагу и обавијести јавност о резултатима.

„Позивам Тужилаштво да поштује институције, када већ поступа по наредби нелегитимног Шмита. Ја сам спреман да се на њихов позив одазовем и предочим све доказе“, рекао је Нешић. Али Нешић је један.
На маргини прогона непослушних и поткопавања Републике Српске, Сарајево наставља с ратно хушкачким изјавама, а у свему предњаче – бошњачки члан Предсједништва БиХ и бошњачки министар рата. Иза појединих рационалних корака, који се представљају као компромис, стоји још двадесет оних који у својој деструктивности немају премца. Руководство Републике Српске, а посебно Милорад Додик одлично познају механизме стварања поменутих деструктивних система, и не оклевају с одговором.

Коначно све неодољиво подсећа на деведесете како је пројектовао и испланирао „отац бошњачке деструкције“ и исламизма Алија Изетбеговић.

Бисерна дипломатија

Сасвим је другачија перцепција министара иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића, који је по повратку с дуге турнеје по САД и земљама ЕУ поручио да је Босна приоритет за све западне земље.

„Ми смо бисер европске дипломатије“, исправно је закључио, будући да службена посета с једним задатком – олајавања једног човека, у овом случају Милорада Додика – јесте својеврсни нонсенс невиђен у дипломатској пракси савремених држава.

Тако је значај „босанске дипломатије“ у други план потиснуо „занемарљиве“ регионалне сукобе и фронтове попут украјинског и блискоисточног. „Важнија је Босна од тога“, поручио је нови министар дипломатије, наследник Бисере Турковић који је својевремено, у име свих нас, ништа мање виспрено закључио: „И ми смо Бисера – или бисери.“

Ових дана у Сарајеву је одржан и Конгрес Алијине странке – СДА, политичког огранка Муслиманског братства које је понудило гласање за само једног кандидата за предсједника. Наравно, реч иде о Алијином сину Бакиру, који ће наставити да води странку у ово бурно вријеме у коме је СДА, први пут, отјерана из власти и гурнута на опозициону маргину друштвеног дјеловања и утицаја.

У духу те побједе над правилима игре и начинима избора, Муслиманско братство, Млади муслимани, вехабије и муџахедини, цијела СДА и сам Бакир обиљежили су 20. годишњицу смрти творца странке – аутора и креатора вишедеценијске бошњачке странпутице, агоније и пропасти. Нико у историји тог народа, који се изјашњавао и српским и хрватским, неопредјељеним и муслиманским да би догурао до вјечног, старославног, Бошњачког, није за свог живота унео толико зла и посијао толико мржње као Алија.

Чувари Алијине ватре

Двадесет година послије његове смрти чувари ватре – Бошњаци и хоџе у Исламској заједници БиХ – не дозвољавају сахрану идеја које су девастирале Сарајево и од бошњачког главног града направиле чаршију у којој се све што је другачије дубоко презире, у којој је стваралаштво постало израз паганизма, у којој је осећање одговорности изгубило на сваком значају.

У таквој учмалој интелектуалној средини чињеница да људе на власти и у институцијама кадрирају странци, непогрешиво бирајући најслабије и најкорумпираније, не буди на опрез. За то се постарала династија Изетбеговића која је за свој народ изградила вјечиту раскрсницу на којој је сваки избор погрешан а сваки пут странпутица – потпуни ћорсокак и безизлаз.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: