Писма из тамног вилајета: Генералова смрт

Џевад Галијашевић

О иранском дјеловању у БиХ говори се само у Ирану – с поносом, и гласно. Запад, који пословично презире Техеран, сакупљајући мртве главе иранских команданата као сувенире, ову чињеницу прећуткује.
Зашто када у извештају Национална безбједносна агенција САД још 2017. упозорава на дјеловање иранске обавјештајне заједнице у БиХ?
У документу број 2783 НСА посебна пажња је посвећена акцији шифрованог назива „Платон“, коју су водили службеници ОБА. Извештај ОБА под именом „Анализа оперативне акције ‘Платон’“ сачињен је 7. јуна 2009. и заведен под бројем УР-04-429/09, на више од стотину страница.
У документу НСА стоји: „Располажемо са 650 имена припадника иранске, али и још неколико обавјештајних служби исламских земаља у БиХ, док је у службама у БиХ у оптицају још 330 имена. Тај број од скоро 1.000 припадника тајних служби Ирана, Пакистана, Кувајта и Саудијске Арабије, алармантан је и представља велику пријетњу националној сигурности западних земаља а нарочито САД.“
Да ли осветљавањем улоге Ирана на Балкану САД ризикују да признају да су са заклетим непријатељима из Техерана ипак биле на истом задатку разбуктавања рата у Босни?
СУЛЕЈМАНИЈЕВО СМАКНУЋЕ Серија убистава запажених иранских генерала започела је јануара 2020. убиством Касема Сулејманија, команданта формације Ел Кудс – кога су нишаниле америчке снаге, дроном, у координисаном удару вођеном из Катара. Важио је за стратега и војника који је готово три деценије био на задатку ширења иранског утицаја изван граница те земље.
Убиство Сулејманија јединствено је како по нескривеној терористичкој форми и бруталности егзекуције, тако и по занемаривању међународног права или могућих политичких последица. У новијој историји такве акције су вођене у тајности, са изузецима када су мете били актери који д‌јелују у паравојним групама.
На сахрани Сулејманија иранске вође су подсетиле на његову улогу у „обуци муџахедина и другим акцијама које је подузимао у Босни“ током рата деведесетих.

ПОМОЋ БОСАНКИМ МУСЛИМАНИМА Крајем јула 2024. убијен је и Исмаил Ханије. Тим поводом ухапшено је око 20 особа међу којима и високи ирански обавјештајци, војни званичници и особље у пансиону којим управља Иранска револуционарна гарда. Ханије је предводио Хамасову политичку канцеларију у Катару а у Техеран је допутовао како би упознао иранске званичнике о току преговора о заустављању рата у Гази, и улози САД и Египта. Боравећи у сјеверном дијелу Техерана, Ханије је позван да присуствује инаугурацији новог иранског предсједника.
На сахрани Фуада Шукра, генерала Хезболаха који је убијен у израелском нападу на предграђе Бејрута 29. јула, лидер шиитске милитантне организације Хасан Насралах открио је „занимљиви“ детаљ из биографије иранског генерала: „Шехид Фуад Шукр био је вођа групе која је отишла у Босну да подржи муслимане почетком деведесетих“.

ВЕВАК НА СТРАЖИ Либански лист „Мајадин“ близак Хезболаху пише да се Фуад Шукра од 1992. године бавио „дипломатијом“ која је поред осталог подразумевала „обучавање“ омладине која је стала „уз своју браћу у Босни“. Чуди? Сам ирански амбасадор је на Генералној скупштини УН посвећеној Сребреници без вајкања нагласио улогу његове земље у рату у БиХ, као и војне акције које су чињене у „одбрани босанских муслимана“.
Сарадња бошњачког политичког вођства и иранског државног врха започела је 1979. послије побједе Хомеинија, а настављена 1992. када су Алија Изетбеговић и његов син Бакир постигли споразум с Ираном о војнотехничкој, политичкој и привредној сарадњи. Наредне године у Иран су отпутовали Изетбеговићеви најповјерљивији ратни сарадници – Хасан Ченгић и Омер Бехмен како би договорили механизме војне помоћи, која је уз пошиљке оружја и муниције за Армију БиХ подразумијевала и долазак иранских војних инструктора и агената иранске тајне службе ВЕВАК.

КУЛТУРНИ РАДНИЦИ ИРАНСКЕ ГАРДЕ Службено је војнообавјештајна сарадња с Иранцима започела је 1994. када у Техеран одлазе Бакир Алиспахић, Ирфан Љеваковић и Неџад Угљен, а потом и прве групе „курсиста“, пажљиво бираних из вјерски и идеолошки провјерених ресурса. Ирански утицај на војне и полицијске структуре се спроводио под надзором главног Изетбеговићевог војног обавјештајца Фикрета Муслимовића и уз усмјеравање Зијада еф. Љеваковића.
Под снажним притиском Американаца, Алија Изетбеговић се у фебруару 1996. године (послије упада војника ИФОР-а у камп на Погорелици) формално одриче иранске војне и обавјештајне помоћи да би се даљи рад тајних служби Ирана у БиХ преселио у невладин сектор.
Мрежа хуманитарних организација, научних института, удружења грађана, културних друштава, приватних предузећа премрежава читаву Босну. У мору расадника „знања и културе“ истакнуто место заузимали су научноистраживачки институт Ибн и „Перзијско-босански колеџ“ отворен 1999. у Илијашу код Сарајева. Колеџ је основан са циљем прикривања идентитета припадника Револуционарне гарде који у БиХ долазе с дипломама наставника, али њихов посао је обавјештајни рад.
Отуда детаљ са сахране убијеног Хезболаховог генерала није увод у раскринкавање тајне улоге Техерана у Босни. Ствар је позната. Он је више у функцији огледала у којем амерички званичници треба да се суоче с тиме да циљајући иранске команданте заправо нишане своје некадашње савезнике.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: