Писма са села којег више нема: Лоши ђаци горих учитеља

Пише: Емило Лабудовић

Црној Гори је ових дана уручена бриселска „ђачка књижица“ за ову „школску“ годину. Уз сликање, киселе осмијехе и млак стисак руке, обављена је церемонија уручења документа у чији се садржај није морало ни завирити. И тотално неупућени у збивања на релацији ЕУ – Црна Гора знали су да је у „ђачкој“ за ову годину све кец до кеца, и да је Црна Горе, опет, „пала на годину“. Проказани „тигар на Балкану“ и шампион међу учесницима балканског маратона према Бриселу, не да није положио разред него је, ако је вјеровати „добро упућеним“ дојављивачима из, још боље плаћеног, НВО сектора, направио корак уназад. Са том оцјеном, наравно, здушно се сложила и актуелна опозиција, пренебрегавајући чињеницу да су трку колико до јуче предводили они. И да за скоро деценију од како су „отворена сва поглавља“ преговарачког процеса, лише једног, скоро безначајног, кроз све њих још увијек дува промаја. Ново „свједочанство“ је само потврдило да, упркос свим напорима, скорије, ако икад и буду, неће бити затворена.

Девиза „ЕУ без алтернативе“, на коју се, као муве на лијепак, нахватала скоро цјелокупна домаћа политичка и грађанска јавност, у међувремену се толико излизала и офуцала, убајатила и изблијеђела да се њоме све мање маше. Наравно, под ову констатацију не спада дио, добро плаћеног, НВО сектора чији је задатак да НАТО и ЕУ заставом машу до изнемоглости. А циљ, којем смо, руку на срце, више декларативно него искрено, били сви посвећени, што му дуже тежимо – изгледа све даљи.

За кривце тог дугог и мучног, клецавог и пузећег, „путовања у Јевропу“ најлакше би било прогласити нас саме. И поштено је рећи да се са једним заробљеним, криминогеним, лоповским и аутустичним друштвом, какво је било ово наше, није могло далеко одмаћи. А још поштеније закључити да ни номинална промјена власти није дубље загребла у натруло државно ткиво Црне Горе, да се наслеђе споро или никако мијења и да смо још увијек, као сврака на два колца – ни тамо ни овамо. И том закључку не би било мане, али такође је поштено и рећи да није ни све до нас.

Највећа „квака“ крије се, заправо, у најважнијем услову – критеријумима. Пошто није ријеч о нумеричким, прецизно дефинисаним, вриједностима, оцјена њихове „испуњености“ је дубоко политичка и субјективна. Тако, рецимо, у ЕУ су, преко ноћи, „забасале“ неке државе бившег социјалистичког лагера и прије него је и Д од демократије заживјело у њиховим институцијама, док се другима гледа и трн у оку. И колико год да узнапредују у остваривању европске агенде, увијек се може (а и хоће, гарант) наћи чланица ЕУ која ће, из крајње себичних разлога и интереса, рећи да није довољно. Јер, рекох, критеријуми нијесу ни кубици дрва, ни метри канала, ни тоне овога или онога, па да се могу прецизно измјерити. Такође, предуслов да се у друштво ЕУ стиже тако што се претходно мора смјестити у предворје НАТО, додатно усложњава процес придружавања. Прецизније речено: неће Балкан у Европу него би Европа на Балкан!

Вјековна тежња кључних европских држава, Велике Британије и Њемачке прије свих, да покоре и дисциплинују Балкан, било војно, било политички, а економски свакако, преживјела је, ево, и до овог доба. И не треба бити превише ни паметан ни упућен да би се доконало да овим силама, потпомогнутим са САД, није толико стало до уређеног колико до послушног Балкана. Из тог угла посматрана, „недовољна из владања“, коју је Брисел додијелио Црној Гори, само је недвосмислено упозорење новој власти да не „кречи узалуд“, то јест да не мијења ништа значајно. Позападни курс поготово. Ово (не)скривено упозорење појачано је и недавном директном поруком из Стејт департмента да Црна Гора неизоставно „мора остати на западном курсу“! Мора, и тачка. Отуда и тако чврст став директних „изасланика“ америчке и британске амбасаде у актуелној Влади Црне Горе да ће прије „двогрба камила кроз иглене уши“ него, рецимо, ДФ у Владу!

И све док постоји иоле сумње у могућност да Црна Гора оснажи традиционалне везе са старим пријатељима и савезницима – Русијом и Србијом, или склопи још који озбиљнији финансијски аранжман са Кином, сви годишњи извјештаји о напретку ка ЕУ садржаће фамозну оцјену – недовољан! А тек какве би биле оцјене да се, рецимо, Црна Гора дозове себи и не продужи сулуде санкције Русији? Или да се, не дај Боже, опамети и повуче признање канцерогене израслине на тијелу Србије, лажне и државолике творевине Косово*? Извјештај би, сигурно, стао на један лист и гласио би: сједи доље, недовиљан, један!!!

Да смо лоши и недовољно упућени ђаци када је ријеч о лекцијама из демократије, уређене државе и успјешне економије, и да ћемо још подуже бити понављачи, није тешко а није ни срамота признати. Али, ништа мање није истина да ни „учитељи“ из Брисела нијесу свеци и да су највећи број њихових емисара, који су протеклих пар деценија крстарили и још увијек крстаре Балканом, обични писарчићи и муфљузи којима је највише стало до високих апанажа и дневница. Истина је, свидејла се неком или не, да је „и у држави Данској нешто труло“ и да прича о „европском рају“, којом нас успављују ево већ годинама, цури на све стране. Да је та, богом обећана, „Европа“ једно крајње себично, самодовољно и самољубиво друштво показала је током епидемије Ковид вируса. Да није тако и да није таква, не би Велика Битанија повукла црту на Ламаншу, не би се Пољска и Мађарска батргале као рибе у мрежи. Њене, толико извикане, вриједности далеко су од категорије „изван сваке сумње“. То је она иста Европа у којој су порођени најстрашнији злочини, концлогори, геноцид над читавим народима… (данас је 80 година од Шумарица, ускоро Краљева, па Пивских Дола и Велике)! „Европа педифила, хомосексуалаца и курви“ – вриснуо би колумниста и брат, Мишо Вујовић, – која се још увијек није одрекла своје „тамне стране Мјесеца“. Али, руку на срце, и Европа највећих људских достигнућа којима треба и којима се мора тежити. Не због ње и њених „каплара“ из Брисела него због нас и наше дјеце. Па макар и никад не отворили бриселска врата, као што их, сва је прилика, и нећемо.

Прочитајте ЈОШ:

„Тако су говорили“ – Ивaн Милутинoвић: „Другoви, кo ниje дoбaр Црнoгoрaц тaj ниje ни дoбaр Србин“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: