Писмо Ђукановићу: Савјетујем Вам да поновите Јељцинов „подвиг“

Пише: Љубомир Радиновић, предсједник координационог савјета „Руско-балканског центра народне дипломатије“

Поштовани господине Ђукановићу,

У ово вријеме кад свака жишка помаже пламену важно је не налагати, а гасити и онако запаљене ватре по Црној Гори. А и познато је да је често лакше савјетовати друге него себе. Па ипак.

У питању је и сувише важан тренутак да би се било ко од синова Црне Горе дистанцирао.

Господине Предсједниче, закон који сте прије неки дан потписали у интересу је окупаната наше Отаџбине. Ја нећу судити о Вашој личној мотивацији, али: ако је она утемељена у вјеровању – бојим се за Ваш разум, а ако није бојим се за Вашу душу.

Ово је, свакако, још једна, рекло би се ничим изазвана битка у рату против традиционалног православља. Овога пута на територији Црне Горе, у форми практичне помоћи НАТО – стражарима. Јер без уништења православног духа не може се управљати душама на окупираној територији. Нијесу то могли ни Турци за пет вјекова.

Неко вријеме уназад тако су и у Украјини започели рат против руског духа, као што се то сада чини против српског у Црној Гори. Украјина је подиjeљена и уништена и њене перспективе су све горе а руски дух је преживио, на жалост уз много крви на свим странама.

А што ће бити са Црном Гором ако се исти сценарио настави? Ово што се данас дешава личи на устанак. И нећете га моћи побиједити. А да ли би то и могли звати својом побједом кад би се чак и десило? Ви управљате територијом али не и духом Црне Горе. Ви и у Вашим редовима, у апарату моћи имате много ,,Милоја“ који  ће све чешће жртвовати своју привремену егзистенцију да би сачували образ и душу.

Ви сте господине Ђукановићу већ дуго на власти, ја бих чак рекао исувише дуго. Потези које вучете, нарочито у задње вријеме говоре о Вашем моралном умору.

Данас је тридесети децембар, сјутра је задњи дан одлазеће године. Црна Гора се уморила од Вас и Ваше власти, као што је Русија била уморна од Бориса Јељцина 1999 године. Поред свих мана Јељцин је, слушајући неког од својих савјетника, донио храбру, мушку одлуку и напустио функцију предсједника у старој години, да нова осване са неким другим на челу државе. Тако је спасио Русију.

Господине Ђукановићу, желећи Вам добро здравље, мир, срећу и благостање Вашој породици и нашој Црној Гори савјетујем Вам да поновите Јељцинов „подвиг“.

Ви јесте предсједник Црне Горе али нијесте Бог. А свему једном и онако дође крај, са или без наше воље, па и власти и животима такође.

Нека Нова 2020. година започне срећним и сложним јануаром за Црну Гору а не братском мржњом и несрећама. А законе, ове на земљи, доносе људи. Људи ће и наћи начин да их исправе по својој мјери. Овога пута просто без Вас.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: