Писмо гуслара Перуна: ,,Најплеменијитији витез и борац за слободу у историји свијета остаће – Србин“ (ВИДЕО)

Приредио: мр Милорад Дурутовић

Знаменити народни гуслар Петар Перуновић Перун (1880−1952) својим, колико гусларским толико и орфејским, пјевом није само бодрио и окупљао добровољце у Америци да се боре за слободу у Балканским ратовима и Првом свјетском рату, већ је и сам у бојеве ступао, али никада се, па ни у ратним јуришима, од гусала није одвајао.

Постоји, тако, једно свједочанство о томе како су усред борбе рањени и Перун и његове гусле, а оставља нам га сам гуслар у једном писму с фронта:

,,Младалачки идеали српски у неколико су остварени.

Још нас мало времена раставља од срећнога дана, када ћемо сви у хору величанствено запјевати химну српског уједњињења и ослобођења. И подлим Лацманима, као Турцима и Бугарима, задасмо неколико смртоносних удараца! Дрина још тече мутна и крвава и проноси мртве Швабе и Маџаре. Ладно Гучево сваког дана у својим тамним пештерама скрива по стотине и хиљаде наших душмана. Наши соколови, и ако су измучени и уморни кољући се три године дана, непомично се држе с вером у Бога и српску победу.

Као најплеменитији витез и борац за слободу човечанства остаће у Историји Света – Србин. Њега пратим кроз три рата; ево ме и у четвртом најсветијем. Њему пјевам и њему се дивим. Од првог дана, кад плану пушка на Дрини, налазим се у бојном ланцу. Нисам престао певати и пуцати, ма да сам био два пут контузован и једном лако рањен. Али ми сад дохакаше. Лацманско ђуле зададе ми три ране у десно раме и растресе ми груди. Поред тога и гусле ми у пола преби.

Сад не могу тући оштром палом,
Нити вући тананим гудалом.

Али се надам у Бога и лекара мога, да ћу опет преко Дрине и пуцати и певати. Рањен сам на Еминовим Водама. Пошто сам пронио глас да сам погинуо, то Вас, као свога старог пријатеља и у многим корисним стварима учитеља, молим да објавите да сам жив, али да сам љутих рана допануо.

Срдачно Вас поздравља и поштује
Ваш
Перун Перуновић“

* (Перуновићево писмо објављено је у листу ПИЈЕМОНТ, 20. октобра 1914. године, стр. 8)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: