Писмо једне мајке

Писмо блогерке Сандре Тодоровић у којем дјеци даје упутства за живот у случају да јој се нешто деси обишло је  Балкан. Преносимо га у цјелости…

Пишем вам ове редове за случај да ме не дај боже дрмне неки скуп ауто док прелазим улицу на зелено, или ме посети онај Немац Алцхајмер па заборавим ко сте и чији сте.

Хтела бих пре свега да вам се од срца извиним што сам вас родила овде, а не на неком бољем месту. Нажалост, веровала сам да ће боља времена доћи, али нису. Та колективна надања су ужасна ствар, ал’ опет те некако одржавају у животу и дају ти енергије да преживиш до сутра. Увек помислим „ма и није толико страшно, има се за леба и гориво, рачуне ћу да платим кад будем имала, могу само да ми заплене овог усвојеног џукца, и угасе интернет“. Учила сам вас да будете честити људи, да поштујете себе и друге. Да помогнете кад треба и будете племенити. Паре не позајмљујте ником и ни од кога – ‘Дуг није друг’. Пријатељи ће једноставно остати, просејати се из гомиле људи који ће се око вас мотати у животу. Ти што остану, они ће вам бити као свесно одабрана фамилија, што са рођенима немате могућност да урадите. А ако сте имало на мене, људи ће вас волети, нађите им се и у добру и у злу.Родбину поштујте колико они вас. Не купујте им за свадбе бесмислене поклоне, недајбоже неко ћебе. Увек дајте паре у финој коверти и потпишите се. По томе ће вас памтити и неће вас оговарати.

О љубави бих могла да напишем есеј, али нећу. Препознаћете је када за то дође време, а кад се коме деси, то је већ дискутабилно. Када се мени десила, мислила сам да ћу сопствено срце исповраћати од дивоте. Тврдим, да ће вам се много пута учинити да је нешто љубав, а неће бити, већ је то само опијеност која временом прође као тежак мамурлук. Бирајте себи сличне и нећете погрешити. У овој земљи у којој сам вас тешком муком одхранила нема никаквог реда ни поретка. На то се навикнеш временом, и постане ти нормално. Будите успешни у томе што одаберете да радите, можда се неки авион буде звао по вама, или брзи воз када га код нас измисле.

Доживела сам бомбардовање Београда, памтим рат у Босни, избеглице, хипер инфлацију, санкције, немаштину… Овде деца умиру наочиглед оних који могу да им помогну, а неће. Храну смо куповали на улици, гориво из флаша од Кока Коле исто на улици. Цигаре смо куповали из недара Ромкиња око пијаце. Страшна су то времена била, ал’ опет боља него ова сада. За ту храну са улице смо имали пара, за ову сада по продавницама једва. Народ нам је гладан и бесан. Дискретан по питању своје беспомоћности, ћути по својим јазбинама и чека…Шта тај народ чека, то нико није још утврдио. Не чекајте ништа! Бежите одавде првом приликом! Нема овде ничега. Ни пива после десет увече. Ни планова дужих од прекосутра. Култура је сад већ на издисају, кад ви будете одрасли, вероватно ће уместо Народног музеја бити хипер маркет или паркинг.

Будите толерантни према другачијима од вас. Ако је неко друге боје коже или сексуалне орјентације, не значи да је лош, само је другачији од вас. Не можемо сви да будемо одштанцовани. Свест о екологији сам вам развијала од малих ногу. Чувајте своју околину, посадите нешто, почистите за собом. Верујем да ће и вас као и мене нервирати сви они који то не раде. Научите их. Волите и поштујте сваког живог створа у природи. Крзно никада нисам носила, али не зато што нисам могла да приуштим већ ми некако није било фер. Ту ме испоштујте. Слушајте искључиво добру музику… Зна се шта је добра музика.

Сине, буди пажљив према женама, поштуј их, немој никада да будеш насилник, све се то врати инстант кармом, и стрефи те кад се најмање надаш. Плати вечеру, купи цвеће, добићеш шта си хтео већ на првом дејту. Увек користи кондом И нема да бринеш. Свирај неки инструмент, жене то воле. Путуј. Буди самосталан, скувај сопствени оброк, испеглај кошуљу, поправи нешто по кући. Ако будеш сео на мотор, у гробу ћу се превртати као прасе на ражњу. Мерцедеса себи заради, буди господин човек. Рестаурирај онај бабин готивни креденац, греота да пропадне. Панталоне носи да иду мало преко ципела И скидај чарапе кад …. Не прави будалу од себе. Кад пијеш, не мешај пића…никада! Знам о чему ти причам. Не туци се, ум царује… учила сам те то. Дрога је зло. Коцкање исто. Марихуана није дрога. Највећа људска врлина је умереност у свему, ако то постигнеш, значи да си успео. Научи макар два светска језика. Заврши факултет. Уздам се у тебе да ћеш смислити нешто што ће променити свет, или макар мали део њега. Кад те женско пита јесам ли дебела, реци јој истину. Ако каже све је у реду, није ништа у реду, веруј ми.

Ћеркама, имам да кажем неколико важних ствари за једну жену. Покушајте да учите из туђих искустава. Знам да ме нећете послушати и да ћете ићи главом кроз зид као И ја, ал’ моја је дужност да вас на то упозорим. Пре него што се удате, завршите факултет. Ако вас неко од његове фамилије пита шта се знате и умете, кажите: ништа! Све што урадите након те изјаве биће пропраћено аплаузом. Ја сам ту погрешила. Не бријте ноге у петом разреду! Не фарбајте те плаве косе у црно, преклињем вас! Будите женствене у мери у којој вама то прија. Не стављајте силиконске сисе. Хулахопке се не облаче као панталоне, поцепаћете их. На чарапе ћете дати богатство. Лепота боли. Коврџава коса је лепа, не исправљајте је. Обрве су увек различите колико год се трудиле да их почупате исто. Стављање ајлајнера јесте вештина. Савладајте је. Ако мислите да ћете ђускати целу ноћ у ципелама на штиклу, нема од тога ништа. Равне ципеле у гепеку од кола да имате, увек. Виклери се наморатају на споља. У дијете и таблете за мршављење не верујте, то је глупост. Мрдни гузицу, смршаћеш.

Мушкарци су једноставни. Не смарај, не прогањај, буди мистериозна и заносна и бићеш највољенија. Не узимај у руке његов телефон, не претурај му по џеповима. Не плачи за мушкарцима, није вредно. Не буди кучка, то нико не воли, ПМС није изговор. Научи да куваш. Љубав преко стомака долази. Никада, никада немојте престати да се бавите уметношћу. Нека вам она буде звезада водиља. Мене је одвела тамо где је требало. У пекмез увек ставите мало ваниле. Ајвар је лепши у малим теглама и не квари се. Ако пресолите супу, ставите два пампура унутра да се кувају пет минута, и решен проблем.

На тавану имате једну шкрињу коју сам вам наменила. У њој се налазе плоче, касете, цд-ови, ВХС-ови, флоппy дискови, видео рикордер и цд плејер. Нађите на нету шта је шта. У једној кеси има преслица и вретено од моје бабе, и то нађите на нету шта је. Оне смешне ципеле сам оставила да видите колико је кретенска мода била осамдесетих. Сребрна балска хаљина је од ваше бабе. Обуците је макар једном у животу, ја јесам. Има тамо и један блокчић са аутограмима које сам скупљала, кликери из мог детињства и неке кристалне чаше. Графике и слике поделите равноправно коме се шта допада. Ако сам нешто заборавила, не замерите. Тешко је све мудрости сажети у пар хиљада речи. Молим вас немојте да ми направите неки кретенски споменик кад умрем у облику мерцедеса, за то сам се шалила. Нешто дискретно, може и нека каменчуга са Дунава, опуштено.

И да. Онај вентил за воду на плацу се заврће на супротну страну.

Бескрајно вас волим,
Мама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: