Писмо које илуструје неоспориву свијест о припадности српској нацији у Црној Гори у 18. вијеку
1 min read
Владике из лозе Петровића: Сава, Петар I и Петар II
Да ли сте знали да је митрополит Сава Петровић Његош (1702—1781) писао писмо руском митрополиту Платону у коме је тражио помоћ руске царице Катарине Велике?
Фебруара 26. године 1776. пише о црногорском народу као о „славеносербском”, а себе убраја у „сербске архијереје”.
Будући да је у писму тражио покровитељство Руске Царевине и Руске Цркве, како се Грци не би мијешали у „србски национ” писање закључује поруком да ће на томе бити радосни „сви србски архијереји и сав србски национ”. На крају, митрополит Сава, још истиче да је ову молбу писао у име „свијх архијереја славеносербских”.
Ово писмо (које можете наћи у „Гласнику цетињског историјског друштва”, књига XIX, свеска 5) данас има вишедимензионалан значај.
Оно (1) лијепо илуструје неоспориву свијест о припадности српској нацији у Црној Гори чак и у другој половини XVIII вијека али и то да су се црногорски митрополити бринули о опстанку те нације; такође, писмо (2) деконструише модерна несувисла тумачења да српство у Црној Гори није постојало прије појаве романтизма, Петра II Петровића Његоша и његовог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије, (3) демонстрира припадност тадашње Митрополије скендеријско-приморске Српској Православној Цркви и (4) говори о нашим историјским везама са Русијом.
Ми знамо ко смо
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovo na Cetinje da se čita svaki dan na razglasu da se šjete malo kako im stari zboraše
Ма немојте ово да објављујете, наљутиће се попови „Православне Цркве у ЦГ“. По данашњим поповима, родољубље је јерес, „етнофилија“…
То је исконски комунизам – све што је српско треба да буде „заједничко“, а све што је заједничко“ не смије да буде и српско.
https://imgur.com/F5Wb0ar?nc=1
To samo LUDI ne zna…
https://m.youtube.com/watch?v=eyplkBcKdeQ
Ево вам изворних и древних Срба, потомака античких Илиро-трачана (доминантно носиоце I2a и Е1b, уз N1 Готе Никшића, Пиве и Дробњака), потоњих Црногораца, Херцеговаца, Брђана, Бокеља и Примораца.
Уз карактеристично архаично пјевање динарских горштака „сложно, из вика“ уз гусле које леди крв у жилама, чувајући управо древни библијски кодекс „око за око, зуб за зуб“ кроз крвну освету и данас укоријењену по Црној Гори, Брдима и Херцеговини, у позадини се чују управо предантичке илирске гусле као данас најпрепознатљивије фолклорно обиљежје у Срба, и трачки тупан (бубањ, карактеристичан и за остале народе у чијој етногенези су касније учествовали Срби тј. Трачани, Рашани – Бугаро-македонаца и Арбанаса), без карактеристичних фолклорних обиљежја у Словена сјеверно од Саве и Дунава.
За локалитет је одабран древни предантички мегалитски град касније хеленизованог имена Метеон у нашим српским – трачким Брдима, који је једини сачувао своје изворно српско илиро-трачко име – Медун.
Уз Даорсон, Асерију и Варварију у Херцеговини и Далмацији, Медун чини остатке утврђене мегалитске одбрамбене линије ка Јадрану са којег су и долазиле галије завојевача, Хелена и касније Римљана.
Интересантно је поменути да су сва четири мегалитска града поређана перфектно праволинијски у правцу пружања јадранске обале и динарског залеђа обасутог илирским стећцима – такође мегалитима, мраморима од којих је само дио из средњег вијека, и на којима је једино писмо и језик српска ћирилица, и то поређаних без савремених мјерних инструмената – простим полагањем камена темељца према изласку сунца са истока, на тачно одређени дан у години.
Ово је доказ тада већ јединственог старовременског културолошког оквира и стапања Илира и Трачана у јединствену етнију, касније Србе.
По свој прилици дан полагања камена темељца за ова древна мегалитска утврђења био је предантички празник слављен као дан рађања „новог сунца“, који се данас у Срба празнује као Божић и обиљежава налагањем бадњака, уз крсну славу обичајем карактеристичним само за Србе након примања хрјишћанства.
Идентична визуелна и звучна фолклорна матрица уз карактеристичну народну ношњу, црногорски – црмнички – зетски оро који се неизмијењен игра по Херцеговини, са одређеним „варијацијама на тему“ широм читавог динарског ареала, типа врличко – гламочко глуво коло, труса, тарабан, тројанац (!) итд. распрострањена је од Црне Горе преко Херцеговине и Далмације до Лике.
Srpstvo je vječno dok su mu djeca vjerna: vazda bilo.
Vjerujmo u Boga i u Srpstvo i biće sve dobro. Mi imamo budućnost, jer nam je jezgro zdravo, bez obzira na svakakve izrode i probleme koji nas ne zaobilaze.
Tako je.
Ne vrijedi slijepcu pokazivati nit gluvome govoriti. Moze se milogorskim ustasama iznjet jos hiljadu ovakvih dokumenata i dokaza da smo mi crnogorci oduvjek bili Srbi, ali oni to nece prihvatit. Pa oni ne vjeruju ni rodjenome ocu ni djedu, a kamo li ce originalnim dokumentima iz nasih i svjetskih arhiva.
Dzaba kad ce Joko spijun sad da smijeni Braticku i da postave nekog „gradjanistu“ kao Sehovic i da od prosvete u CG naprave islamski centar. Jokovicu kako radio tako ti Bog u svemu vratio.
Какве користи кад ови наши ћутуци мозга немају.