Пјешчић: Черечење права грађана

Пише: Јован Пјешчић

Селективност у примјени и черечење права од стране безумног господара, а на штету свих грађана, улази у домен потпуног апсурда.

1) Тако и треба разумијети вијест да је Специјално државно тужилаштво покренуло поступак против Будвана Александра Мијатовића, начелника комуналне инспекције, и Игора Ђурашковића руководиоца у ,,Водовод и канализације“ због наводног дјела злоупотребе службеног положаја.
Није покренут кривични поступак против управних инспектора Јелене Пајковић и Драгутина Калезића, као и начелника Сенада Црновршанина, који су у само двије странице записника успјели и да прекораче и да злоупотребе своја овлашћења тако што су: измислили рјешење које закон не предвиђа, пропустили да у рјешењу наведу било какво образложење, поуку о правној заштити и ставе печат органа, ,,утврдили“ чињенично стање без пружања могућности субјекту надзора да било шта наведе, засновали надзор на неуставним и незаконитим одлукама… И све то уз пуно сазнање да таквим силовањем права могу проузроковати сукобе међу комшијама, оштећење имовине грађана и поремећене међуљудске односе. Уз мучнину свих честитих људи који су тог дана гледали тужне сцене из Будве .

2) У било којој уређеној европској земљи, скоро да су незамисливе и спадају у домен кршења читавог низа људских права и слобода, учестале праксе црногорске полицијске врхушке:
• екстензивно коришћење, односно злоупотреба инистута задржавања 72 часа (у пракси који сат или дан мање), тако да грађани који критикују власт на друштвеној мрежи свако мало ноће пo пар дана у полицијским станицама (гдин Бошко Вукићевић, политички аналитичар, скоро па на мјесечном нивоу бива привођен због својих ставова по фејсбуку);
•праћење ко од грађана на друштвеним мрежама критикује власт и функционере, а потом привођење у лисицама и марици, ради незаконитог покретања прекршајног поступка из члана 7. Закона о jaвном реду и миру. Ем функционери не могу да уживају ширу заштиту од обичних грађана, ем функционери морају да имају већи степен трпељивости на критику од обичних грађана, што је недвосмислен став Европског суда за људска права.

3) Приликом пружања асистенције управним инспекторима у Будви у њиховој злоупотреби права, командир полиције саопштава господину Царевићу да је управо то јутро добио писани захтјев за асистенцију (,,има папир“). Ако занемаримо чињеницу да у то рано јутарње вријеме командир није могао ни пажљиво да прочита захтјев, а камоли скупи армију полицајаца из Бара и Подгорице, чињеница је да се асистенција пружа у директној супротности са чланом 4. став 1. Правилника о условима и начину пружања помоћи државним органима, органима државне управе, органима локалне самоуправе и правним лицима у поступку извршења њихових одлука (,,Службени лист ЦГ“, broj 44/12) који код писаног захтјева за асистенцију поставља услов да је поднијет најмање 5 дана прије дана одређеног за пружање асистенције.

Поставља се питање колико ли је тешко честитим људима у полицији, судству, тужилаштву, управној инспекцији који желе да савјесно раде свој посао, али не желе да черече право и ругају се правди, само да би безумни господар и његова свита владали још који мјесец.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: