ИН4С

ИН4С портал

Пјесма Бећковића поводом 10 година независности Црне Горе

На данашњи дан „Недељник“ је објавио пјесму Матије Бећковића написане поводом десетогодишњице независности Црне Горе.

ЧОВЕК КОЈИ НИЈЕ ПОСТОЈАО

Човек који није

постојао

Себе је измишљао

 

Измислио је да је оно

Што није био

А био је оно

Што није хтео

 

Све што је волео

Измислио је да мрзи

Све што је мрзео

Измислио је да воли

 

Чекао је да му кажу

Кога да мрзи

А кога да воли

И тако није ни волео

Ни мрзео

 

Личио је на човека

А није био човек

Без светла у очима

Мучио је истину

Да на све пристане

Не би ли постао

Неко други

О коме није ништа знао

 

Измишљао је да су му све

Они који му нису ништа

 

Везан за оно што је био

Чезнуо је да буде оно што није

И постао све друго

Сем оно што јесте

 

Није знао да не постоји

 

Док мислиш на њега

Однекуд изрони

Чим престанеш

Он нестане

Кад га заборавиш

Неће га бити

Нити га је кад било

 

Није био предвиђен да постоји

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

14 thoughts on “Пјесма Бећковића поводом 10 година независности Црне Горе

  1. šora ne šoraj no pravac na deponija/smećarske portale tipa analitika, cdm. pobjeda……. kod gospodina ministra vlahovića

  2. Почкао се највећи живи пјесник из БЈРЦГ, на поцрногочене арбанасе…
    Него није то проблем за њих, милет је то посебна.
    Мука је веља од:

    „….Неће га бити
    Нити га је кад било
    Није био предвиђен да постоји“

        1. śora – Континуитет је чудо а ти га имаш тек од 2006 за разлику од Бећковића који га има преко 1000 година. Него бачи око еда ли гдје брашна, биће ти лакше да „видиш“…

          1. Ma veliš li da je Maśa star 1000 ljeta , ili misliš na kontinuitet izdaje rodne grude koji je kroz istoriju baš 1000 godišnji kontinuitet ?
            Ili misliš na vaš posrbljena što vi jedno piše u popise i vojne knjižice do skoro ili ovo drugo od skoro ?

          1. Evo su odgovorili Mariji , čitaj i pronađu se :

            O, žalosti!

            „Ja jedno mislim
            drugo govorim
            A treće radim“
            (Moj Komnene!)

            Velika je to muka
            Za čoeka koji više nije čovjek
            No je J odavno ispuštio
            NEGDE uzgred

            Nego se diči ispraznim
            Pjesmaricama
            Da ćemo se ćerati

            No nemaš koga više napućikati
            Na svoje

            O obljetnicama trubiš
            Vrlo uzaludno

            No kad izadješ iz rupe u koju se ne ulazi
            I opereš to sa sebe te smrdi
            I zaudara nadaleko

            Kazniće te ti što su te odmalena
            plaćali
            za ovo te si rekao o sebi
            Misleći drugo, naravno
            A pišući treće, to znamo

            Ne priznaju ti da si njihov
            Niti će
            A to je baš nezgodno
            Jel’te

            Kad budeš umirao
            A to je prirodno neizbježno
            Nothing personal,
            reči i na ruskom, ne strecaj

            Nadživjeće te i tvoj narod
            Ne briži
            Ali i tvoja sramota
            Izdajnika

            Jado.

        2. Није ово најбоље од Њега. Ал таман да ве нађе! Но куд тебе нађе? Зар у Црњу нема бољијег од тебе? Ти и онај црни Мисхјо. Са гуку на с. Имаш ли ти ђеда да те ишчибука! Максе не било те.

  3. Стихови сјајно осликавају брашногорску психу, погубљеност и ништавило. Кад данашњи Монтенигери цркну, потомци ће им пар година запишавати гроб а након тих пар година нико их се више неће сјећати да су постојали.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy