Пјесници Иван Христов и Петар Чухов уприличили поетско-музички наступ на Фестивалу „Ћирилицом“

Гостовањем пјесника из Бугарске, Ивана Христова и Петра Чухова, који су у цркви Санта Мариа у Старом граду у Будви одржали ауторско вече, синоћ је настављен осми Фестивал „Ћирилицом“.

Христов и Чухов уприличили су поетско-музички програм, а модераторке вечери биле су Станка Рађеновић Станојевић и Ана Тодоровић из Народне библиотеке Будве.

Вече је конципирано тако да су, након кратког представљања гостију који су говорили стихове на бугарском, модераторке читале стихове на нашем језику. Потом су Христов и Чухов извели блок етно композиција на гитари и кавалу, а послије још једног круга стихова, пјесници су музичким перформансом затворили програм

Пјесници су изразили задовољство што своје стваралаштво представљају на Фестивалу „Ћирилицом“ који је етаблиран као платформа за очување ћирличног писма и словенске културе. Захвалили су и организаторима  на позиву да учествују, нагласивши да је Христов други пут гост културних манифестација у Црној Гори, док је Чухов премијерно наступио у нашој земљи.

У наставку донисмо пјесме Ивана Христова и Петра Шухова које су прочитане на програму.

Иван Христов – Шевролет

Бели шевролет,

модел 1990!

Добацио ми је кључеве

и рекао „Пробај га“,

Веома сам се зачудио,

јер то није био

стари ауто мог оца,

који ме је за сваку грешку

ударао у потиљак.

Четири брзине?

П – паркирај

Р – рикверц

Н – „Неутрална“ рече

„као Швајцарска“

Д – напред

Само гас и кочница!

Када сам окренуо кључ

светла се чак упалише ноћу.

Тим сам аутом обишао

Језера Висконсина

Језеро „Мокасина“,

„Олујно језеро“,

„Гвоздено језеро“.

Понекад бих стао да сликам

стада јелена.

Други пут бих натанковао.

Притискао сам гас до даске

и тако откривао Америку.

Бели шевролет,

модел 1990.

Мој први ауто,

иако је заправо

припадао Дагласу,

оцу моје жене.

(превео Милан Добричић)

Петар Чухов – Тихо

Нема наших мајки –

изашле да купе

нешто укусно

и нису се вратиле

Нема ни наших очева-

отишли на гробове

својих очева

и остали тамо

Нема ни браћа

и сестара нам-

потрчали да пронађу

мајке и очеве

и изгубили се

Нема ни

деце наше-

убијена су приликом

бега од сопствених снова

Због тога

ова тазе успаванка

сада је

за нас

лаку ноћ

лаку ноћ

лаку ноћ

(превео Срђан Секулић)

Биографије аутора:

Иван Христов рођен је 1978. године. Завршио је бугарску филологију на софијскоме факултету „Св. Климент Охридски“. Године 2001. добија прву награду за поезију на националном студентском такмичењу за поезију Шумен 2001, а већ идуће, 2002. године са својом првом збирком поезије „Збогом, деветнаесто стољеће“ осваја награду за поетски деби на националном такмичењу „Јужно прољеће“.

Другу збирку поезије „Бдин“, коју је књижевна критика дочекала с великим интересом, објавио је 2004. Књига је 2006. године награђена националном књижевном наградаом Светлоструј. Стихови, рецензије и чланци Ивана Христова објављивани су „Књижевним новинама“, дневним листовима „Капитал“ и „Сада“, часопису „Хемус“ (издање Бугара у Мађарској), те на књижевним веб сајтовима www.slovo.bg, www.liternet.bg , www.litclub.com  и другим.

Године 2005. излази његов први музички албум „Покушај памћења“. Заједно с писцима Петром Чуховим, Емануилом А. Видинским и етномузикологињом Ангелом Родел 2004. оснива групу за етно-рок поезију „Гологан“, с којом учествује на низу музичко-књижевних перформанса, читања и концерата, од којих је велики дио био изван Бугарске. Иван Христов је докторирао 2008. на Одсјеку за савремену бугарску књижевност на Бугарској академији наука и умјетности.

Четврту пјесничку збирку „Љубавни рјечник“ („Љубеженски словар“) је објавио 2018. Његова дјела преведена су на 12 језика. Иван Христов је од 2019. године директор међународног програма софијског фестивала поезије „Метафоре“. Тренутно ради као истраживач у Институту за књижевност Бугарске академије наука. Пјесник је дио европске пјесничке платформе „Версополис“, коју подржава програм Креативна Европа.

Петар Чухов је рођен 1961. године у Софији. Магистрирао је на групи за социологију. Пјесник је и публициста. Издао је више збирки поезије и добио много награда, од којих се издваја Специјална награда „Развитие“ („Развој“) за нов бугарски роман (2003), „Велика награда“ Првог конкурса СМС поезије (2004), Национална Славејкова награда (2005). Преведен је на девет језика, пише хаику на енглеском језику и сарађује са најпознатијим англосаксонским хаику издавачима.

На страницама дневних новина „Труд“ објављује заједно са Марицом Колчевом комичну колумну Гвко и Мрвко. Свира у групи „Субдибула“ и етно-рок групи „Гологан“. Активно учествује у књижевним перформансима. Члан је Удружења бугарских писаца, Бугарског хаику клуба и Свјетске хаику асоцијације.

Осми Фестивал „Ћирилицом“ на програму је до 14. септембра у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: