Пјесник српске ратне епопеје: Милутин Бојић

На данашњи дан, 8. новембра 1917. умро је српски писац Милутин Бојић, аутор „Плаве гробнице“ – поеме о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом свјетском рату послије повлачења преко Албаније. Студирао је филозофију и педагогију у Београду.

Учествовао је у балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Послије повлачења преко Албаније радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге пјесама и више драма, укључујући „Краљеву јесен“ и „Урошеву женидбу“.

Иако је умро изразито млад, у 25. години живота, Бојић је оставио неизбрисив и дубок траг, првенствено кроз пјесму „Плава гробница“, којом је сачувао заувијек успомену на епопеју и страдалништво српске војске у Првом свјетском рату, описујући непрегледну „плаву гробницу“ код острва Вида.

Своју пјесничку визију српске ратне епопеје сабрао је у збирци пјесама „Песме бола и поноса“ од невјероватних 34 пјесме, штампане још током рата у Солуну, непосредно пред своју смрт, 1917. године. Сахрањен је на војном гробљу у Зејтлинлику, али су његови посмрти остаци пренијети у Београд након ослобођења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: