Plaćanje đavolu: Kako će Amerika naterati Evropu da joj napuni vojni budžet

Dinamiku konfrontacije Amerike u Ukrajini i oko Tajvana odrediće vojni budžet, čiji je nacrt izrađen i biće odobren pre inauguracije novog predsednika Amerike, piše Andrej Sušencov, programski direktor Valdaj kluba.

U autorskom tekstu za RT internešnel, Sušencov navodi da je odlazeći američki predsednik Džozef Bajden striktno sledio uobičajenu američku logiku globalnog liderstva.

„Budžet za odbranu pod njegovom upravom oborio je sve rekorde poslednjih decenija“, navodi Sušencov.

Napominje da konzistentnost spoljnopolitičke prakse Amerike omogućava da predvidi kako će se konfrontacija sa Rusijom i Kinom nastaviti bez obzira na ishod predsedničkih izbora u Americi.

Ističe da je cilj plana bivšeg državnog sekretara Majkla Pompea za „prinudni mir“ u Ukrajini, po kojem bi Kijev ubrzano postao član NATO-a, iako bi rezultat toga bio direktan vojni sukob Alijanse i Rusije, bila mobilizacija jastrebova u establišmentu.

„Njegov citat vredi razmotriti u kontekstu činjenice da u SAD ne postoji politička snaga koja bi ishod ukrajinske krize videla kao priliku za pomirenje sa Rusijom“, smatra analitičar.

Nastavak sukoba će omogućiti Vašingtonu da mobiliše evropske članice NATO-a da povećaju izdatke za odbranu do 3 odsto BDP-a, što je nametnuti cilj.

„U suštini, to znači više kupovine američkog oružja od strane zapadnih Evropljana i time podršku vojno-industrijskom kompleksu SAD. S druge strane, aktivna podrška Ukrajini omogućava da se Rusija sve dublje uvlači u skupu vojnu kampanju, rešavajući tako problem odvraćanja bez direktne konfrontacije“, napominje Sušencov.

Uočava i sukob interesa Vašingtona i Kijeva, jer ukrajinska vlada, svesna da su njeni sopstveni resursi iscrpljeni, grozničavo pokušava da se uhvati za svaku šansu da ostane na vrhu prioriteta zapadne koalicije i često – kao u Kursku – deluje prilično oportunistički.

„Nudeći Zapadu vidljiv vojni uspeh, Kijev se nadao da će ga naterati da se direktno uključi u sukob. Amerikanci vide ovaj impuls iz Ukrajine, ali ih takav scenario ne zanima“, navodi Sušencov.

Zapravo, Vašingtonu je potrebna Ukrajina kao posrednik kojeg može da koristi što je duže moguće.

„Korisnost ove zemlje kao instrumenta američke spoljne politike sugeriše da će američko-ruska kriza biti dugotrajna. Istovremeno, uzlazna putanja američkog odbrambenog budžeta neće se promeniti, bez obzira na ishod izbora. Dakle, ruska spoljna politika i vojno planiranje zasnivaju se na održavanju sadašnjih vojnih uslova i nastavku strateškog rivalstva sa SAD, bez obzira na to ko je sledeći američki predsednik“, zaključuje analitičar, prenosi RT Balkan.