Плаћена правда Џефрија Најса II: Два експерта за „геноцид“ и једна фондација за „правду“

Пише: Н. Миливојевић

Као што знамо, имена Џефрија Најса и Невенке Тромп позната су читалаштву широм западног Балкана. Пре две недеље, објављени су подаци који јавности откривају друго, до сада мање познато поље њиховог рада – инвестицију у уносан грађевински пројекат изградње медитеранске виле на хрватском отоку Угљану. Како смо имали прилике да прочитамо, та инвестиција оптераћена је бројним и тешким дуговима који су приморали Најса и Тромпову да се „развију у стрелце“ не би ли широм западног Балкана обезбедили свеже изворе финансија за свој подухват. Најс је писао косовској влади у покушају да „утера дуг“ за своје услуге у износу од преко пола милиона евра, док је Нена преко босанског СДП-а лобирала на случају тужбе за геноцид против Србије, тражећи ни мање ни више него читав милион за своје шестомесечне услуге. Ова пракса новчане изнуде и правничког најамништа без икаквих етичких скрупула не може се једноставно објаснити без залажења у рад Фондације Џефрија Најса, коју је пар основао још 2014. године.

Ова фондација регистрована је као непрофитно правно лице у Холандији. Према подацима који се могу наћи на званичном њеб-сајту низоземске Привредне коморе, пуно име реченог правног ентитета гласи: “Geoffrey Nice Foundation On Law, History, Politics, And Society In The Context Of Mass Atrocities”, на адреси Antonie Duyckstraat 127 2582tg, ‘S-GRAVENHAGE The Hague, Netherlands (регистарски број друштва: 59990937, а као датум регистровања наведен је 12. фебруар 2014. године. Најс је своју фондацију регистровао у категорији Друштвене науке и хуманистичка истраживања и развој, а међу услугама које пружа наводе се консултантство, истраживање, и посебне пословне услуге.

Увидом у веб сајт фондације, може се лако уочити да је реч о веома малој, готово фамилијарној организацији од свега три стална члана: поред Џефрија Најса у улози секретара, ту је и неизоставна Невенка Тромп као председавајућа и извршни директор, али и, помало неочекивано, ноторна српска активистикиња за људска права Соња Бисерко на функцији благајника. Главно поље активности фондације своди се на одржавање летњих курсева у оквиру међународног програма Master Class, међу којима се истиче програм „Међународни кривични суд у контексту транзиционе правде“. У опису овог курса стоји да „омогућава студентима различитих образовних профила у и изван региона да обогате свој академски курикулим путем интердисциплинарног приступа и интеракције с колегама који долазе из области где су се у недавној прошлости догодили масовни злочини“.

Намеће се закључак да Тромпова и Најс кроз свој мастер клас настоје да постигну следеће циљеве: као прво, да продају своје схватање појмова масовних ратних злочина и геноцида, рашире хашко схватање правде, и наметну се као пионири у реформисању међународног правног система у којем би они наступали у улози „бораца за правду“ и „помагача жртвама генодица“; друго, да се кроз индоктринацију младих правника (нарочито са подручја Западног Балкана) појам геноцида претвори у врло учинковито политичко оружје којим би се широм света нападале оне државе које представљају главне политичке изазиваче хегемонији Запада и генерисала мржња против свих који се не уклапају у његов „идеални“ поредак; и треће и коначно, да се образује читава класа млађих правника широм европских земаља, који би по потреби играли улогу присталица Најсовог култа, и послужили као кадровска и свака друга основа за успостављање будућих ad hoc судова за геноцид тамо где то одговара Западној геополитичкој агенди и датом политичком тренутку.

У ове сврхе, фондација је сваког лета окупљала научне раднике из Европе и САД, углавном експерте из области права, историје, политичких наука, и социологије, али и политичаре, међународне адвокате и активисте за људска права. Захваљујући Најсовој репутацији и везама у релевантним круговима, фондација је привлачила угледне предаваче који су доносили посебну ауру престижа одговарајућим курсевима.

Током девет курсева, Џефри Најс и Невенка Тромп обучили су преко две стотине студената из многобројних земаља света: Британије, Низоземске, Хрватске, БиХ, Косова, Сјеверне Македоније, Србије, Црне Горе, Јужне Кореје, САД, Словеније, Швајцарске, Француске, Сирије, Малезије, Пакистана, Канаде, Шкотске, Аустралије, Јордана, Њемачке, Хонг Конга, Индије, итд. Главним предметом проучавања била су дешавања на подручју Камбоџе, бивше Југославије, Ирана, Мјанмара, Вијетнама, и Сирије. Најс се постарао да његов курс у једном моменту постане и део Ерасмус програма Европске уније, преко кога су студенти добијали издашне стипендије. Углед фонданије достигао је тада свој зенит.

Према речима једног бившег стипендисте који је желео да остане анониман: „Учешће на курсу је била ствар великог поноса за полазнике. Међутим, како су предавања одмицала, тако је постајало јасно да је опсег знања који се нуди прилично скроман, а његово усмерење политички пристрасно. У једном тренутку, осећао сам се малтене као жртва испирања мозга. Осим тога, интерес предавача и имиџ програма увек су били на првом месту. Моје колеге и ја смо се осећали као обичан инструмент у нечијем туђем плану с којим наши интереси немају много везе. Ипак, остајали смо да бисмо завршили започето, а и надајући се да ће нам та ставка ипак допринети у формирању професионалних биографија, јер су Master Class курсеви цењени у оквиру институција ЕУ, нарочито у правној сфери.“

Нехајан став према ученицима огледао се и у профилу Најсове фондације на друштвеним мрежама. Њене налоге на Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, обележава крајње скроман садржај који се своди на неколико међусобно временски удаљених, нередовних објава. Према речима нашег извора:“Медијски профил фондације као да је ту тек ради реда, да би се привукли поједини институционални донатори и оправдала потрошња новца.“ (увидом у друштвене мреже, избројали смо да Најсова Фондација има свега 194 пратиоца на Твитеру, 76 на Инстаграму, и 32 претплатника на Јутјубу; на неким мрежама објава нема од 2015. или 2016. године, док се Master Class курсеви последњи пут помињу 2020.)

Финансијски извештаји фондације нису ништа издашнији. Увидом у податке за период од 2014. до 2021. године (извештај за 2022. још није објављен, иако су годишњи извештаји до сада публиковани у децембру текуће године) запажамо примљене донације у висини од 361.551 еура. Из штурих података, међутим, већ се могу назрети одређене нелогичности. Наиме, курсеви из 2019. и 2021. године, иако одржани уживо (онлајн курс 2020. је био изузетак услед пандемије Ковида), с готово идентичним бројем предавача (19, односно 18) и нешто различитим бројем студената (30, односно 23) поднели су сасвим различите трошкове. Та разлика износи 14742 еура, и то у корист курса са трећином студената мање. Можемо само да претпоставимо какве би нерегуларности открио подробнији увид у финансијско пословање Најсове Фондације.

Где је новац намењен за рад Фондације заиста одлазио, најбоље говори увид у структуру њеног управљања. Поред Тромпове и Најса, ту као да и нема других људи. Уместо пословног контакта, на сајту низоземске фондације стоји Невенкин број мобилног телефона, и Најсов број кућног телефона у Великој Британији. Званично седиште правног лица поклапа се са приватном адресом Тромпове у Холандији. Наш извор наводи да је финансијски извештај за 2022. годину одложен због Невенкиног ненаменског трошења средстава које није успела да књиговодствено „оправда“ у одговарајућем року. Намеће се закључак да уз Најсово посуђено име и углед, Невенка бави свакодневним пословима Фондације, укључујући и прерасподелу више него позамашног донираног новца.

Иако, сами за себе, наведени увиди не могу да донесу коначну реч о истинској природи рада овог хашког двојца током последњих десетак година, сазнања о вили на Угљану, новчаним проблемима, грчетивој борби за сваки цент оправданог или неоправданог хонорара и донације, стварају јаснију слику о правом стању ствари. Надамо се да ће подробнији преглед извештаја о њиховом раду у 2022. години открити још нешто, и причу о „експертима за геноцид“ попети на виши ниво.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: