Пламенац: Нека вас се стиде и у овом и у будућем вијеку

Пише: Ина Пламенац

Пишем овај текст као јавну исповјест, ја да олакшам душу, а ви заслужујете да чујете.

Прије пар дана сам у групи „Не дамо светиње!“, подијелила један апел за помоћ. Нећу наводити имена, зато што ово нема везе са њима. Након пар сати сам панично, по службеној дужности, замољена да апел склоним, јер су родитељи имали непријатности. Немам ријечи да опишем тугу, разочарење и срамоту коју сам у том тренутку осјетила. Али сам и схватила нешто.

Толико смо били заузети ових година бранећи се, бранећи Светиње, породице, право на живот. Били смо заузети маскама, недостатком ваздуха, недостатком асепсола. Били смо заузети скупљањем кривичних пријава, прављењем мимова, демократским вриједностима и свечаним пуштањем воде са чесме. Толико смо били заузети преживљавањем да смо заборавили шта значи нормалан живот.

Ја сам заборавила шта значи живот без надзора, праћења и снимања. Да сам знала колико је битно то што пишем, писала бих више и љепше.

А сада ћу вам овако полужива, као пола жена пола снимак са надзорне камере рећи двије, а сами ћете се пронаћи.

Обратићу вам се са „Поштовани“, не зато што вас поштујем, јер не могу поштовати некога ко не поштује самога себе, већ зато што форма и бирократија на коју сте нас навикли то од мене захтијевају.

Поштовани,

Ви сте сарком ове земље. Најтежи облик рака који је дубоко захватио све кости и метастазирао на читав наш организам. Зло које једе све око себе, глад којој ће на крају остати само сопствено тијело за храну. Медицина би рекла да за то нема лијека. Али Бог не би. Ви у Бога не вјерујете и нека Вам буде по вјери вашој. Ја вјерујем и нека ми буде по вјери мојој.

Желим Вам, од срца и најискреније, ништа мање и ништа више, све оно што сте спремили за мене, моју породицу, и све оне који Вам не одговарају. А ви ћете сами знати шта је то, и немојте се чудити кад Вас задеси.

Молим се да Вас се дјеца и дјеца Ваше дјеце стиде и сраме као што Вас се стидим ја, а космос је мали да опише ту количину срамоте. Нека Вас се стиде и у овом и у будућем вијеку, и у свим вјековима.

Молим се и за све болесне и тужне, за дјецу, за све оне којима је помоћ потребна, да их Господ погледа, кад други одвраћају поглед.

Амин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: