Пламенац о провокацијaма Албанаца у манастиру Бешка: Очекивани слијед догађаја након режимског признања Косова*
1 min read
Парох барски протојереј Јован Пламенац
Протојереј Јован Пламенац оцијенио је да пријетње Албанаца монахињама манастира Бешка, и то у њиховој кући, очекивани су слијед догађаја након што је црногорски режим званично признао Аутономну покрајину Србије Косово и Метохију за државу Косово*.
Тим признањем, додао је он, црногорски режим показао је да је извођач радова либералном Западу, који заузврат аболира сва његова непочинства.
„Црну Гору, отаџбину аутохтоних Црногораца, учинио је карикатуром од државе, протекторатом. И раније је било манифестација албанског национализма у Црној Гори, али ово сада је – програм. Сада тај Запад, неопагански, поклоник богу Новцу, на мапи Балкана исцртава нову државу – Велику Албанију. Творци Велике Албаније нијесу Албанци; они су главни извођачи радова“, каже Пламенац за наш портал.
Албанцима, сматра он, у том послу здушно помаже подгорички режим.
„Отуда тај тако рјечити мук режима и поданичких му медија на изливе албанског национализма у Тузима, Улцињу, на Румији…; на албанско присвајање Свача и онемогућивање, у садејству са полицијом, служења Литургије у православној цркви Светог Јована Крститеља у овом древном граду, прошле и ове године. На њихово присвајање Румије и бјесомучну повику на Румијску цркву, у којој им здушно помажу наведени режим и наведени медији, што је резултирало забраном потпуног испуњења завјета и труда генерација и генерација народа подрумијског краја који је у Румијској литији, за крстом светог Јована Владимира и православним свештеником, износио по камен за обнову цркве Свете Тројице. На прославе албанског празника Дан заставе у Тузима и Улцињу, које су у духу албанског државотворног јединства; на звецкање оружјем Албанаца на Румији прије двије године; на избор љепотице Албаније у Улцињу; па све до ових пријетњи монахињама. Све ове манифестације албанских претензија на дио територије Црне Горе праћене су, по дубини, њиховом интензивном куповином некретнина у Бару, али и даље, ка Боки“, објашњава Пламенац.
На градњи Велике Албаније, сматра он, као подизвођач радова, ангажован је и режим у Београду.
„Отуда та грчевита борба за разграничење на Косову и Метохији, у ствари за успостављање границе између Србије и Велике Албаније. У Сјеверној Македонији границу Велике Албаније најлакше је повући. У Грчкој, пак, најтеже. Све ове режиме, и у Црној Гори, и у Србији, и у Сјеверној Македонији, и у Грчкој, и у Албанији, као и многе друге, инсталирао је новопагански Запад и они су код њега на служби; свима њима исти је газда. Сви они дувају у исту тикву„, ироничан је Пламенац.
Треба да бранимо своје домове, земљу, гробове…
Албанци су млада нација, самим тим и витална, наглашава Пламенац.
„Они управо проживљавају национални занос у којем смо ми Срби, као и остали европски народи, били другом половином XIX вијека. Сваки истински националиста ће да им позавиди на том осјећају. Марагуни либералног Запада, који је по дефиницији антинационалистички, потпирили су албански национализам и потом га зајахали. Не да би га контролисали, него да би га подвели геостратешким интересима свога капитала. И што сада? Сада, у тој игри неопаганског Запада, којем су балкански властодршци марионете, позоришне лутке, треба да страдамо ми. Ми, народ. Треба да се циквамо са Албанцима, својим сусједима. Треба да бранимо своје домове, земљу, гробове, своје цркве и манастире… Треба да се рвемо са мечком која нам је у двориштву, док ће се они који су нам је у двориште увели, склонити уз свој новац“, појашњава Пламенац.
Према његовим ријечима, Црна Гора данас је у фази Косова и Метохије од прије 30-40 година, с разликом што је тај процес куповине и отимања територије сада драстично убрзан.
„Што је у овој ситуацији претензије Албанаца на дио територије Црне Горе и сагласности црногорског режима тој претензији, нама Црногорцима, чинити?
У стању када је режим, безмало, у потпуности успоставио контролу над народом, када може да нас прати до залогаја, до трептаја ока, немогуће је организовати отпор на класичан начин, оружаном побуном. Као прво, потребно је означити непријатеља. Албанци нама Црногорцима нијесу суштински непријатељ; њих пујдају на нас. Наш суштински непријатељ је неопагански Запад са својом експозитуром у Подгорици, црногорским режимом. Поробили су нас у духу. У духу се морамо ослободити“, рекао је Пламанц.
Наш саговорник истиче, да је потребно да не прихватимо антихришћански врједносни систем новопаганског Запада и велеиздају црногорског режима, свако за себе.
„У тој борби за ослобођење сопствене личности морамо бити спремни на жртву, па и на страдање. Само довољан број ослобођених личности може свргнути овај алави режим који се нити људи стиди нити Бога боји. Наравно, на демократски начин: на изборима, а ако они опет буду покрадени или купљени, на улици. Квислиншки црногорски режим неће нико свргнути умјесто нас. Уколико се и даље будемо трудили да само провучемо свој земаљски живот кроз каљугу у којој смо, дефетистички се тјешећи да ће и ово проћи и задовољавајући се мрвицама са трпезе режима, своју дјецу оставићемо у ропству. Наша дјеца биће робови, као што смо и ми сада, с тим да неће ни знати да су, јер слободу никада нијесу окусили. Тек као слободни људи са Албанцима ћемо бити добри сусједи. Свако на своме“, закључио је Пламенац.
Подсјетимо, монахиње из манастира Бешка на Скадарском језеру потврдили су да им је прије пар дана пријетила група Албанаца, који су наводно дошли да обиђу ову светињу.
„Говорили су нам да манастир није наш, као што није наше ни Косово и пријетили да ће нас отјерати одавде“, рекла је монахиња Варвара.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Naslabija karika u albanskom programu ekspanzije je da su sebe precijenili. To ce izazvati propast njihovog koncepta. Sve ih je manje, raseljavaju se po svijetu i njihove zene ne radjaju vise po cetvoro i vise djece. Vojnicki su nekompetentni i sto je vec neko rekao, nijesu ekspanzivni imperijalni narod. Njihove borbene formacije su basibozuci, opasni samo za civile i nejac. Njih samo na nas gura liberalni, globalisticki Zapad koji je vec hodajuci mrtvac. Propast takvog Zapada ce otpoceti u USA. Time nece biti rijeseni nasi problemi. Nas je problem je urbani dio populacije koji je nesposoban da ratuje, sto su pokazali u jugoslovenskim ratovima. Moramo naci nacina da se sa time izborimo inace necemo imati nikakvu korist od ovoga sto ce se desavati. Pogledajte zvanicni Beograd. Kakvu je korist izvukao od promjena koje se desavaju u Evropi i USA posljednjih 10 godina? Nista! Beogradska elita samo prica o evropskim integracijama, a podgoricka je utonula u lopovluk i fukarluk. Kao kad se sirotinji da prilika da se nakrade i onda su spremni na sve da bi zadrzali pokradeno i status koji su stekli tim lopovlukom. Kukavice bez kicme na celu sa svojim „harizmaticnim“ liderom koji je od njih najveci lopov. Trebace puno vremena da se izvucemo iz ovog zivog pijeska.
… Hvala Vam, Branka, što ste me podsjetili!
Na ovu jednu od boljih knjiga. Koja je pisana na osnovu obilja dokumenata, ne i tek onako.
Ozbiljna naučna studija, zapravo!
Taj zaboravljeni čovjek, intelelektualna gromada, život je posvjetio srpstvu!
Laza M. Kostić, savremenik naskoro, umro je 79. godine.
Za života napisao oko 100 knjiga (!?) i 2.000 (!?)naučnih studija, uvažavan i u međunarodni naučnim krugovima! ( Poređenja radi u Crnoj se kukavnoj Gori na AC listi nađe tek po koja naučna studija, ponekad i samo jedna! ????)
… ZABORAVLJEN maltene, genijalni Kostić!
Takvi smo mi Srbi, kratka pamćenja mi!
… A najbolja mu knjiga, možda najznačajnija bi “ Katolički Srbi“!
Umro je bezmalo u izgnanstvu, u tuđoj zemlji, na katoličkom groblju sahranjen, sa katoličkim obelhežjima grobnog kamena, ovaj jedan od najvećih posvećenika iz svijeta nauke srpstvu!
Tužna mu sudbina bi!
Hvala Vam još jednom što ste nas prisjetili na ovu istinsku gromadu nauke, jednako i srpstva!
Oče Jovane kome će poslužiti Vaše pisanje o izdaji Vučića?
… Sve stoji, mane mu tekstu Plamenca nema, bez ono “ autohtoni Crnogorci“!
Nema takvih, nikada ih nije bilo!
Srbi odasvud sabrani u krše, birajući slobodu ili smrt u ovo siroto!
Srbi otud centralne Bosne, zapadne, u prvo vrijeme zapadne, a onda i istočne Hercegovini, sa ogranaka dalmatinskog zabrđa i dinarskog vijenca, poslijen i one tihe povratne struje sa prostora Staroga Vlaha, otud Zlatara i Zlatibora na prostore makar tri, ako ne i sve četri styrocrnogorske nahije!
… A tamo pri moru, dijelom u Zetu, prije svega u Paštroviće, a onda i Grbalj, najprvo nasjeliše, mnogo prije nego mi one četri nahije, kako gore stoji otkud Srbi – priđoše primorju poslije Kosovske bitke, u godinama iza, sitno plemstvo sa prostora Kosova i Metohije, kako je ono krupno bilo izabralo pravac put centralne i krajinskee Bosne, sve do Like, a neki stigoše i do Istre!
To smo mi danas Srbi, oni Srbi, jedini oni lokalizacijski i tradicionalni, ne sporim, i tradicijski Crnogorci u četri one starocrnogorske nahije, još i Srbi primorski, od Zete do Grblja!
Žao mi je, ali starosjedelačkih “ autohtonih“ Crnogoraca jednostavno nema! Od ovih dosjeljeničkih Srba, u relativno novije vrijeme, s kraja 15. i početka 16. vijeka, sam i jedan takav katunski Crnogoraca, napola Ozrinić, napola Cuca.
Srbin iz srpske Crne Gore, koji ja još faktografsk, na osnovu dokumenata znam oklen dođoše naši styri očevi i rodonačelnici, od Mostara grada poslije velike pobune protiv Turaka mostarskoga kneza Đikana!
Poslije velike pogibije, što je preživjelo, nasjelilo je na prostore Čeva! Majčinsko Cuca, tačno u godinu i glavu zna otkud Hercegovine dođe i nasjeli Krug knez Mijan, otac mu!
Istina, moji Ozrinići i dan danas vjeruju kako su od Vučitrna grada, plemićki Vojinovići oni, a meni je žao da im rušim tu mitsku sliku o Srbima kosovskim “ koji se ne daše u lance vjezati“!
I nije loše to njihovo vjerovanje o svojemu porijeklu, kako ser Evans nadasve mudro zaključuje da su“ mitovi stvarniji čovjeku od stvarnosti“! Potrebniji i učinkovitiji!
Neću da im kvarim … Svejedno što je to daleko faktografije, kako njih takvih plemenita kosovskih nema, kako nema ni “ autohtonih“ Crnogoraca … Kako smo, makar u tri puste i nenasjeljene nahije, ne računajući riječku, pristizali, zna se, manje više tačno, i odakle i kad! Kako sam to gore već pobrojao!
Ako ćemo naukom i materijalnih činjenicama.
Ako ćemo mitovima i predanjima, e onda je to drugo, koje ni to drugo ne manišem.
Ako i nije od neke koristi, na štetu svakako nije!
У Минхену је проф.др.Лаза Костић објавио књигу “ ПРОСТОРНИ РАЗМЕШТАЈ СРБА У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ“ у којој то питање третира кроз целих петнаест векова србске историје ,и подржава чињенице које износите.
Sa vjerom u Boga Pravoslavlje ili smrt
Prva mina Velikoj Albaniji biće Crna Gora. Njihov kraj je počeo i radi se o godinama,a ne o decenijama,niko očima ne može da ih vidi,dojadili Bogu i narodu,oni su opkoljeni,a ne mi,mi smo naše brljotine otplatili,a Bog sigurno takav demonizovan narod neće trpljeti. Dok ih je Srbija hranila,grijala i školovala punili su zemlju,al to je sada prošlost. Sve je ovo super što se dešava,samo ubrzavaju svoju neminovnu propast. Neko ih je naložio da su osvajači,a to mogu biti samo stari istorijski imperijalni narodi,a ove zmije nikako.
Zvuci dosta nevjerovatno ali nasa sansa je Hradinaj,bas taj ratni zlikovac koji se po pitanju Kosova i Metohije ne slaze da se Sjevr Mitrovicom da Srbima,tako je slucajno jedno nabaceno resenje Dacica postalo glvni adut Vucica da se prizna Kosovo i Metohija.Otvaranje autoputa neke investicije od 12 virtuelnih milijardi i sve drugo sluzi da se narod Srboije zavede za Goles planinu a zavodi se evo vec jedan vijek.Sigurno je i ovo predigra Djukanovica i Vucica da se narod prepadne sa Siptrima,koji napustaju Kosovo vise nego nasi Srbiju.
Zato kako se planira, to priznanje ce se defakto i dejure desiti iduce godine u junu a sada su pripreme u toku,mozda vec u oktobru mjesecu.
Sta nam je raditi svima kao narodu tesko je reci,a dosta je 50 ljudi odlucnih da neke stvari preokrenu,ali takvih vise nema,a odvano nijesmo imali neku sahranu cermonijalunu steta,bas bi dobro dosla jedna ili dvije,onako da se vidi sposobnost nase organizovanosti,neznam da li je Momo Martinovic ziv da to sve RTS snimi,steta steta!
Hradinaj je nas spas,zalosno ali istinito,ako on ne pristane mozda nesto se i odlozi ,drze li Albanci jos BESU da mi je znati!
Pucikani su mnogo puta do sada ali nema vajde. Onaj Cungaj iz Ulcinja organizovao „vježbe“ na Rumiji ( reče TO JE TRADICIJA SA ORUŽJEM). Barani mu čuvaju lokale bolje nego svoje.
„Udri vraga ,ne ostav mu traga“.Bojim da će se zlom morati drugačije.Takva nam je izgleda sudbina.Medjutim sreća je što bjezeci narod albanski ,srpski,crnogorski ,sa svih prostora gde žive,nisu toliko željni sukoba koliko njihove lopovske elite.Ali činjenica je da i ovo sveta što će ostati da ih globe, mogu nahuskati da se dohvate za vratove u svoj svojoj duhovnoj i materijalnoj bedi.Dakle,džaba vi poštovani Proto pozivate iskreno na duhovnu obnovu ,što vam je vrednost i dostojanstvo, a koje je srpski narod pogubio iscrpljen xx vekom,bratstvom i jedinstvom,jugoslovenstvom i beogradskom elitom.Jednostavno,ne vidim za sada naše svetlo ,osim sa Istoka.Tj.Вастока.
Одличан опис свега што се дешава у монтенегру. Спремни су да убију 100 или 200.000 људи да би се одржали на власти јер ако исту изгубе знају шта их чека. Ударили су на цркву, оно што је најсветије сваком православцу, Србину. Много сам разочаран у српске странке ( ако их уопште има ) али сам спреман за цркву да се борим и ако треба и да погинем. Јер нема ништа светије него погинути за вјеру православну.
Оче Јоване све жива истина.