Пламенац: Од јунака из бајки стварају наказе

Свештеник Јован Пламенац коментаришући недавно представљену збирку „нових-старих“ бајки „Бајке су за свакога”, у којима су учитани нови кодови, промијењене традиционалне улоге, са елементима квир културе и другим различитостима, казао је да је то насиље равно, или са тежим посљедицама од оног када одрасли, како је казао, силују дјечицу која је тек пошла у школу.

Бајке су креиране у сарадњи са драматургом из Подгорице Васком Раичевићем, а у оквиру десет традиционалих народних бајки добило је нове алтернативне форме, као и да се сагледају кроз модерну призму мушко-женских односа и да представе различитост.

– Дјеца која су силована вуку трауме кроз читав живот, а дјеца која ће бити васпитавана на ЛГБТ доктрини имаће измијењену свијест, биће нови човјек створен за изопачене сексуалне потребе малог процента људи који имају новац и кроз њега моћ – казао је Пламенац за “Слободу”.

Он је истакао да је актуелни црногорски режим „до балчака податан либералним монструмима, који га одржавају на власти”.

– Обашка, што је тај инжењеринг сам по себи злочин: прекрајање садржаја бајки је такође својеврсно насиље, које најављује и друга прекрајања, историје, обичаја, моралних начела, па и изборних резултата. Тако и ову моју изјаву сјутра могу прекројити да буде подршка њиховом недјелу – истакао је Пламенац.

Пројекат „Бајке су за свакога” подржан је у оквиру Ерасмус+ програма Европске уније, који имплементира Фондација „CURE”, а партнери на пројекту су НВО „Јувентас” из Црне Горе, „Алтернативни центар за девојке” из Србије, „CESI” из Хрватске и „Хелсиншки комитет за људска права – група ЛезФем” из Македоније.

Пројект координаторка Фондације ЦУРЕ из Босне и Херцеговине Марија Вулетић, казала је, како је саопштено из ПР центра, да се та организација генерално бави друштвеним радом и ради на промјени норми које су постављене у данашњем друштву, а које могу да се виде и кроз бајке.

У оквиру пројекта позвали су учеснике из пет држава из региона који су написали бајке за које су сматрали да ће да буду прилагођене свима и да буду инклузивне.

Хана Конатар из црногорске НВО Спектра казала је да су жељели да редефинишу бајку „Башчелик“, јер у њој, како је појаснила, нису осјетили мотиве љубави и хуманости.

– Све што се дешава дешава се да би мушкарац испунио дату ријеч или због мотива који се често спомиње у традиционалним бајкама – части. Сматрамо да смо, причањем приче из женске перспективе, дали жени снагу, коју она иначе има, а која до сад није била приказана у традиционалним, чак и у модерним бајкама – навела је Конатар.

„Алтернативни центар за девојке” реформисао је бајке: „Снежана и седам патуљака“ и „Немушти језик“.

Тамара Јовановић из те НВО казала је да су се двоумили да ли да оставе насилни моменат у бајци кад жена добије батине од мужа.

– На крају смо се усагласили да ипак остане тај тренутак, али да га покажемо у негативном свијетлу, док је у оригиналу приказан позитивно, и да се на тај начин осврнемо на фемицид и проблеме које Србија и Балкан имају са убиствима жена. То нам је био најзначајнији тренутак у процесу рада – казала је Јовановић.

Организација ЛезФем из Макендоније редефинисала је бајку „Модробради“ на начин што је, како су објаснили, промијењена перспектива, тако да је прича жена. Та НВО је унијела феминистичке елементе, лезбејску врсту, како би се избјегли хетеро-патријархални елементи које садрже традиционалне бајке.

Преименовали бајку „Краљева кћи вјештица”

Представница организације „CESI” из Хрватске Тања Јаворина казала је да су у тој организацији редефинисали двије бајке „Краљева кћи вјештица“, коју су у новој верзији преименовали у „Вјештица“, и „Ружно паче“. Бајка је преименована из разлога што, како је појаснила, нијесу жељели да она буде нечија, „него да буде самостална и да сама одлучује о свом животу“.

– У „Ружном пачету“ смо се више усмјерили на саму тему. Гледали смо како да убацимо неки савремени и људски лик у бајку и како да прикажемо данашње групе које су одбачене зато што су другачије, али да заправо имају властиту љепоту, вриједност и снагу коју морамо препознати – казала је Јаворина појашњавајући да су се одлучили да људски лик у бајци буде дјевојчица Ромкиња.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: