Плата каска за корпом само 17 одсто

Просечна плата се убрзано приближава износу просечне потрошачке корпе и према последњим подацима за ову годину она је већа за само 17 одсто. Тако да нису тачне тврдње појединих медија да пензионери и радници на минималцу „губе трку“ са ценом основних животних намирница, каже за Новости Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

С друге стране, према пројекцијама министра финансија Синише Малог, минимална потрошачка корпа ће у потпуности бити покривена најнижом платом 2023. или 2024. године. Он наглашава да се зарада повећава пет пута више у односу на корпу, јер је стопа раста потрошачке корпе била 10,3 одсто, док је зарада расла 52 одсто од 2017.

„То још није довољно, али је близу, тако је пре четири године покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом била 62 одсто, а данас је 81,5 процената“, рекао је Мали.

Директор Завода за статистику наглашава да наведени подаци, које износе поједини медији, нису веродостојни и да је разлика између потрошачке корпе и просечне зараде за децембар 2010. износила 13.121, а не 200 динара као што они закључују, преносе Новости.

„Просечан износ потрошачке корпе за децембар 2010. је био 52.701, а не, како тврде, 39.799 динара“, истакао је Ковачевић. „Погрешна је и цена минималне потрошачке корпе за исти месец, пошто је била 27.821, а не 25.418 динара“

То значи, како је објаснио Ковачевић, да се разлика између просечне потрошачке корпе и просечне плате смањила са 13.121 динар, колико је износила у децембру 2010. године, на 7.965 у децембру 2020.

„У периоду од 2015. до 2020. просечна годишња нето зарада порасла је за више од 35 одсто, а корпа мање од 10 одсто номинално. У 2015. однос годишње просечне потрошачке корпе и зарада био је 1,51 одсто, а у 2020. 1,22 процента“, навео је Ковачевић.

Тако рачуница показује да је потрошачка корпа пре шест година надмашивала просечну зараду за 51 одсто, а 2020. за 22 процента.

Директор РЗЗС наводи да је покушај заустављања кризе из 2008. био аранжман са ММФ из септембра 2011, када су дефинисана одређена фискална правила и када је покушано успоравање задуживања и да се пређе на консолидацију јавних финансија. Ипак, то се није десило и тада је ММФ већ у фебруару у првој ревизији суспендовао аранжман. Нови пакет са Србијом склопила је нова власт после извршене консолидације јавних финансија и предупређивања кризе дуга и банкротства, закључено је за Новости.

НЕУПОРЕДИВО

Бесмислено је, сматра Миладин Ковачевић (РЗЗС), поредити 2010. са зарадом каква је тада била и 2020. или 2021, пошто је у то време плата била нерално висока. Све време од 2004. па до кризе 2008. године и после тога, она је била резултат форсирања потрошње и потрошачког модела раста.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: