Плавница и Бериславци

Подручје Плавнице, данас једно од најатрактивнијих излетишта Зете и Подгорице, познато је и по богатој и занимљивој прошлости. Половином XIII вијека Плавница је први пут поменута као манастирска вриједност и имовина. Препозната је као мјесто на ком се налазила најстарија црква у Зети, као највећи пристан на сјеверној обали Скадарског језера, по великом и знаменитом старом селу и по често помињаном објекту државног магацина, зиданог 1882-1885. године, кад и колски пут Подгорица – Плавница.

По предању, када је 1859. године Дрим скренуо у Бојану, што је за посљедицу имало подизање нивоа вода језера и потапање и расељавање села која су била лоцирана на дотадашњој језерској обали. Од камена дотадашњих бројних кућа Карабежа и Старог Гостиља, који је тада потопљен, зидан је Државни магацин на Плавници на мјесту некадашње цркве.

Прије потопа, на Плавничкој ријеци налазила су се насеља Плавница, са лијеве, и Карабеж, са десне стране њеног тока. Насеља су била међу најбогатјима у Зети, земља је издашно рађала, а стока је имала неограничено паше. Због обиља сваковрсног биља, на том мјесту је било много уљаника са бројним улиштима (кошницама), па се причало да је небо тамнило у вријеме ројидбе пчела са Плавнице. Уопште задовољство животом и плодовима рада на том мјесту, учинило је знаменитим заједничка окупљања, односно ора са игром, колом и пјесмом за сваки празник и другу пригодбу. Скупови су одржавани наизмјенично, у Плавници и Карабежу, са обавезом домаћина да обезбиједи јелом и пићем цијелу дружину.

Приликом градње пристана, на Плавницу су допремљена два брода, власништво друштва Англо-Монтенегрино које је Црна Гора основала за потребе воденог саобраћаја. Мјесто срушене плавничке цркве откупио је енглески конзул у Црној Гори и ту (1908. године) подигао други, велики пристан за бродове и чунове, као и магацин за смјештај трговачке робе. Мјесто на ком се налазио тада новоизграђени објекат, мјештани су звали Амеров пристан.

Почетком XX вијека, на Плавници је била и пошта, жељезничка станица, двије шпедиторске испоставе, велики магацин соли, три кафане и пекара. У вријеме Аустроугарске, године 1917., по старом колском путу Подгорица-Плавница постављен је ускотрачни жељезнички колосјек, а по истом путном правцу, у вријеме Краљевине Југославије, грађена је пруга и коришћена све до градње пруге Титоград – Бар, када је демонтирана. Тим чином престао је буран живот и привређивање овог мјеста, а у деценијама које су слиједиле Плавница се претворила у популарно излетиште Зете и Подгорице. Данас, обогаћено репрезентативним туристичким комплексом „Плавница‟ који, окружен рукавцима Плавничке ријеке и са својим уређеним шеталиштим уз обалу, велике парковске површине и читавим низом занимљивих садржаја, чини јединствену амбијентално-градитељску цјелину.

Насеље Бериславци, надомак Плавнице, познато је још од средњег вијека, као мјесто гдје су Јелена и Балша III имали двор. У близини Бериславаца је Иван-поље – некада својина Ивана Црнојевића, као и мјесто Дворишта на коме су били двори старих владара са више старих ублова и гувна. Историјски извори помињу у Бериславцима кнеза Перуна из доба Црнојевића.

Остаци једне куће у селу, тзв. кнежеве куле, били су видљиви чак и на почетку XX вијека. Кнежева стара, велика кућа, била је „сољарица‟ и служила је за смјештај и продају соли, а имала је у својим зидинама једну мермерну плочу са записом, која је након рушења, заједно са осталим градивом куле, узидана у државни магацин на Плавници. Кнежева кула имала је ограђену авлију са старим ублом и лубуром. Убло кнеза Перуна и данас постоји, али је грло (отвор) зазидано. Перунова ћерка Даница, као „зетска вила” била је инспирација књазу Николи за „Балканску царицу‟.

У овом насељу, уз локални пут Бериславци – Бијело Поље, налазе се остаци Цркве на Валези чије тачно вријеме градња није познато, а који су потенцијално културно добро Црне Горе које тек треба додатно расвијетлити археолошким и историографским истраживањима.

Извор: А плус портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: