Пливање за Богојављенски крст на Листи нематеријалног културног наслеђа Србије

Шест елемената „живог наслеђа“ Србије – сарачки занат, ћурчијски занат, израда веза „штампујит“, мавање кумбара, свирање на тамбурици самици и пливање за Богојављенски крст уписано је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

Сарачки занат обухвата скуп знања и вештина у вези са припремом материјала и израдом предмета од коже, првенствено за потребе коњарства.
Ћурчијски занат обухватаскуп знања и вештина прераде и обраде коже и израде предмета од крзна и коже.
„Штампујит“ је врста веза који се изводи техником омчастог бода на плишу, а којим се у Неготинској Крајини и приобаљу Дунава најчешће украшава свечана женска ношња.
Мавање кумбаре – обичај паљења покладних ватри у Сиринићкој жупи у оквиру празновања Белих поклада (Прочке), као и пливање за Богојављенски крст – обичај пливања на отвореним водама, у рекама и језерима, на празник којим се обележава дан Христовог крштења, уписани су као елементи „живог наслеђа“ из домена друштвених обичаја и пракси, пише Спутњик.
У Национални регистар уписана је и извођачка пракса свирања на тамбурицама / самицама (тамбурицама-самицама) – четворожичним двогласно штимованим тамбурама које представљају део културе српског динарског становништва досељеног на простор Србије.
Одлуку о упису донео је Национални комитет за нематеријално културно наслеђе на основу закључака Комисије за оцену предлога за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, која делује у Етнографском музеју у Београду.
У Националном регистру нематеријалног културног наслеђа већ се налази 57 елемената.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: