Пљевља непокорена: Српски народ не клечи, нити ће икада; Вранеш: Остајемо верни завету предака!

„Када смо прије тачно годину на овом мјесту Свечаном академијом обиљежили 220 година Првог српског устанка и 189 година од доношења Сретењског устава, на Пљевља и Пљевљаке су кренула јата ала и врана, како би доказали, а прије свега запријетили да Срби из Пљеваља нити требају нити смију да славе српске празнике и српске побједе“, казао је предсједеник општине Пљевља Дарио Вранеш на Сретењској академији коју је у Центру за културу у Пљевљима, организовао Српски културни центар Патријарх Варнава, поводом 221. годишњице од Првог српског устанка и 190. година од доношења Сретењског устава.

Прошле године исту манифестацију организовала је Општина Пљевља.

На почетку Академије хор Светосавник извео је химну Боже правде, а потом и Онамо намо.

„Тражили су од нас Пљевљака да се поклонимо њиховој лажној историји која каже да народ пљеваљског краја није оно што јесте и да умјесто српске треба да истакнемо бијелу заставу која треба умјесто свете српске тробојке буде застава водиља.То није било нити ће кад бити. Српски народ пљеваљског краја никада није продавао нити клечао и према снажнијим противницима ни пред много већим силама, а посебно ни пред ким, није истицао бијелу заставу. И прије годину дана, а и сада, свјесни смо да једино поштујући завјете наших предака, можемо опстати“, рекао је први човјек града.

Поручио је онима којима сметају Срби и српство „да сви морамо имати једнака права, да сви треба да баштинимо своје значајне датуме свој идентитет и своју културу“.

„То је предуслов истинске демократије и најбољи гарант складног заједничког живота разумјевања и остварења истинске слободе за све подједнако. Вечерашња академија је произишла из исконског сазнања српског народа пљеваљског краја да је нераздвојни дио свеукупног српског народног бића и спознаје да је кроз сву историју овај народ био златна копча, која је спајала српски народ, који је живио и живи на просторима данашње Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске. Тако је било, а тако ће и остати. Да смо ми Срби са овог простора између Таре и Лима и Горњег тока Дрине били и остали српска перајаница потврђено је безброј пута“, рекао је Вранеш.

Казао је да „наша генерација Пљевљака, којој је народ дао повјерење да управља овим градом, свјеснај тежине своје обавезе, прије свега, да поврати све оне народне вриједности на којима смо опстали на овом простору кроз вијекове“.

„Узалудно нам је сво савремено благостање, ако сами себе искинемо из корјена и ако се предамо смутним вјетровима, који дувају са свих страна. Зато сви треба да будемо оно што јесмо и ништа мање и ништа више. Управо због тога стоји у парку споменик Предрагу Пеђи Леовцу, а многе улице у граду поњеле су имена познатих и признатих Пљевљака. Зато ће ускоро почети радови на изградњи Трга Патријарху Варнави Предстоји нам још много подухвата уз све друге послове разгрнемо прашину са бића српског народа…То су та Пљевља на које ће се многи који нам никада нису мислили добро ни нама ни другим народима, који овдје живе, морати навићи“, рекао је Вранеш.

На Академији је говорио и владика Милешевске епархије Атанасије.

У умјетничком програму учестовао је глумац Слободан Ћустић, Културно умјетничко друштво Пљевља, Куд СКЦ Патријарх Варнава“ и гуслар Васо Ђондовић.

Прошлогодишња прослава у организацији Општине Пљевља изазвала је опречне реакције црногорске јавности, а због организовања свечане академије кривичну пријаву против Вранеша подњели су замјеник предсједника Социјалдемократске партије (СДП) Петар Оџић, генерални секретар Социјалдемократа (СД) Милош Челановић, потпредсједница Либералне партије (ЛП) Јелена Марковић и адвокат Бојан Вујовић.

Вранешу су на терет ставили кривично дјело припремање дјела противуставног уређења и безбједности Црне Горе из чл. 373 ст. 1 у вези кривичних дјела угрожавање независности из чл. 357 и угрожавање територијалне цјелине из чл. 359 Кривичног законита Црне Горе.

Тужилаштво у Пљевљима утврдило је да не постоји сумња да је Вранеш починио било које од кривичних дјела за које се гони по службеној дужности. Више државно тужилаштво у Бијелом Пољу прихватило је средином прошле године притужбу на одлуку Основног државног тужилаштва у Пљевљима. Јавност није обавјештена о исходу поновљеног поступка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: