Пљуваоница

Пише: Батрић Бабовић

Пљуваоница је најбогатије мјесто за стицање таште славе. Богатство се подводи као „умножени“ производ мисли, ријечи, дјела и догађаја под одсуством десет Божјих заповјести. А коме или чему све то води? Демонијаштву, никоме и ничему. На крају обично бива тако као финална верзија. Баш на све ово личи црногорска политичка сцена.

арочито се истиче њен најјувенилнији дио, који би по аутоматизмима и механизмима стицања славе које не познаје било који људски и/или политички ред, да постане носилац фактичке државне моћи. Ко је нешто или некога омануо, смакао,обмануо,расукао,изопштио, слагао, утајио или украо ријешиће органи који то решавају.

Кад за то додје вријеме и кад се поклопе политичке сатнице, сатови, времеплови, кондиционали, околности баш свих учесника јединствене игре. Зато пљувачку никад не треба трошити до краја. Интензивираним говором у врелим данима смањује се ниво тјелесних течности које се претварају у пару, зној се пролива више него обично, па је у жарким данима много више потребнија флашица ледене акве од злог гласа и лошим писанијама испуњеног медијског етра. Треба узети у обзир и невидљиве губитке воде, као и губитке вода дисањем и говором.

Ако се занемаре душа и дух, смањењем рада на пљуваоници повећава се базални ниво тјелесног здравља. О душевном и духовном здрављу готово да не треба говорити. По аутоматизму се повећава ниво молитвености, молитва лакше иде ка Небу и ако полази из чистог срца стиже на Божји Престо. Један добар твит описује људску цјелину да повезан систем „два пута нејак и два пута окупан туђим рукама“ сачињава почетак и крај људског овоземаљског живота. Чему онда пљувања и пљуваоница? Позиционирање за 12 јун тражи вишу количину испљувака? Или се данас у Монтенегру живи по правилима дехуманизација и трансхуманизма? Три питања, а космоси незнања и ћутања на општи тип неваспитане пљуваонице.

Јадан је народ коме су репрезенти лидери пљуваонице. Такви обично скончају у традиционалном црногорском клозету. Ваљда је неписано правило да ко посије пљување пожање фекалије, и то на три нивоа личности укључујући душу и дух. А готово сви млади политичари су заборавили да је душа једино благо, да је само она вриједна вјечности и једина достојна чувања као зеница бистрог дјечјег ока. Што би рекао Фјодор Михаилович Достојевски “ Љепота ће спасити свијет“. У то име крајње је вријеме за браве и катанце на све интегрисане пљуваонице и пљувања. Будућност нас очекује!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: