Побиједили смо!

Пише: Марко Ковачевић

У Црној Гори је то дрво опстало још скоро тридесет година после овог Михизовог говора. Умногоме захваљујући и Вуку Драшковићу који је због ових ријечи, непосредно након што су изговорене, Михизу дао, испоставиће се доцније, Јудин пољубац.

30. августа 2020. године у Црној Гори је коначно изникло и дрво слободе. Оно је имало снажан коријен који су дуго покушавали да осуше. Нису у томе успјели зато што су многи својом муком и патњом у ово тридесет година тај коријен натапали и држали живим. Примјерице, да га професори никшићке гимназије нису натопили својом чашћу и спремношћу да зарад истине и правог имена жртвују оно што већина није била спремна да жртвује у овим деценијама, тај би се коријен можда тад осушио. Много је још примјера и страдања али овај садржи сву суштину очувања вишевјековног коријена из ког је изникла ова наша младица слободе коју сада треба сачувати. То је посебно наша обавеза након што смо видјели да се са наказног дрвета неслободе још увијек костреше слугерањство и лаж, који су неки дан на Цетињу и у Подгорици избљували још једаред отров адске душе своје на овај наш камен.

Грађани морају знати како да заштите ову младицу слободе изниклу из коријена наших предака и аутентично нашу за разлику од дрвета неслободе које је, када је почело да пропада као комунистичко на себе накалемило још  усташтво и фашизам. Када коров покрије пшеничну њиву неко вријеме, он јесте старији од оних снопова сунчаних који након кидања корова изникну али њива никад није могла бити коровска, чак ни када би коров заузео читав простор, већ је увијек била пшенична. Тако и наказно дрво неслободе не може никада бити Црна Гора. Међутим оно је научило да плете мреже од својих грана и пипака и да у њих лако хвата. Иако смо многе од њих покидали, ми морамо наставити да их кидамо и да то дрво ломимо док га на крају не поломимо, што је Михиз и сугерисао.

Прво морамо знати ко је побједио и срушио оне који су то наказно дрво неслободе заливали, његовали и са њега убирали плодове свих ових деценија. Побједио је пробуђени народ са литија. Побједили су они које је дрво неслободе уплитало у своје гране желећи да им веже руке кроз монтиране судске процесе, хапшења и разна друга подметања.

Оштром ријечју и храбрим дјеловањем, које се често чинило нерационалним, политичари из ДФ-а превасходно, држали су на јавној сцени живом свијест о коријену из кога дрво слободе може да изникне у Црној Гори. Они су учинили да један дио нашег народа дочека спремно последњи напад ДПС-а, напад на Српску православну цркву. А онда су се пробудили и други који су крштени у њој или којима су преци крштени у њој и коријен је почео да пулсира величанственим литијама, страсним молитвама, поновном појавом тробојки, једном сликом хришћанске, светосавске просвећености. Та просвећеност, која је европска, добила је симпатије свих који су у дубини свог срца носили идеју о слободи.

Није јој се могло одољети. Многи су почели да јој се удварају и да се приказују њеним дијелом у разним варијантама. Од политичких чинилаца, осим ДФ-а и сродних субјеката, који су на крају чинили и коалицију За будућност Црне Горе, и окоснице коалиција Мир је наша нација и Црно на бијело, трудиле су се да имају копчу са литијама у виду присуства или неког вида подршке. И те су се коалиције потрудиле да имају на својим листама лица која су препозната из молитвеног и просветитељског покрета за одбрану СПЦ у виду литија. Тако је окрњен ДПС и на рачун тог просвећења, све три опозиционе листе су добиле гласове од оних који су некада подржавали ДПС а ускратили му подршку због напада на Цркву у којој су крштени они, њихова дјеца или макар њихови преци.

На самим изборима, бирачима су највише олакшали посао они који су направили коалицију За будућност Црне Горе. У мјери у којој су олакшали посао бирачима, опозиционе листе су и добиле свој проценат гласова и слику како будућа власт треба да изгледа. Свако треба у тој власти да допринесе у оној мјери у којој је добио повјерење од бирача због којих је изникло дрво слободе.

Нико не треба да осјећа обавезу да сачува наказно дрво неслободе, ми нисмо бирани од народа да то дрво чувамо већ да стварамо будућност и омогућимо да нарасте дрво слободе које је изникло.

Зато треба јасно и гласно да кажемо: Побједили смо! Та наша побједа не значи да ћемо наказно дрво неслободе које је нарасло у Црној Гори оставити на миру. Ми ћемо га ломити, ломити док га на крају не сломимо. Свјесни да је ново дрво слободе, из вишевјековног нашег коријена изникло народном молитвом која се примила с оне стране ловћенског врха, коју ускоро опет треба да додирује и са њом нас веже Крст.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: