ИН4С

ИН4С портал

Побједа Амфилохијевог духа је српска будућност, Раде Црногорац у „Српском св(иј)ету“

1 min read
Интересантан је његов поглед на конвертитску свијест која није од јуче, на трагедију страдања од непријатеља и од братске руке, са посебним освртом на 80 година континуитета власти у Црној Гори.

Раде Црногорац у „Српском св(иј)ету“

„Оснивач портала Слободна Херцеговина Трифко Ћоровић је имао намјеру да направи портал који ће окупљати херцеговачке Србе и оне ван Херцеговине, и успио је, јер је Слободна Херцеговина постала најутицајнији портал међу Србима Херцеговцима. Идеја портала је да се очува слобода и да се боримо за слобуду и у оквиру овог виртуалног свијета, на начин на који је то некада чинила Зора и мноштво писаца и јавних дјелатника из твз. аустријске Херцеговине. Идеја је и да да херцеговачки поглед на цјелокупно српско становиште и простор“, представио је овај портал његов уредник Раде Црногорац у емисији „Српски св(иј)ет“, подсјетивши да је његов недавно преминули стриц Светозара Црногорац дао велики допринос у ратним и поратним годинама очувању српства на овим просторима.

У наставку је гост Националне телевизије говорио уопштено о карактеру Херцеговаца, о њиховој традицији, страдалној историји и великом културном доприносу за српску и европску културу, поменувши и крајеве који су данас у Федерацији БиХ, у Републици Српској и у Црној Гори:

„Личности које су живјеле с почетка 20. вијека у Мостару: Шантић, Дучић, Светозар и Владимир Ћоровић, Перо Слијепчевић, Владимир Гаћиновић, Василије Грђић и остале личности којима је Мостар био једно културно и интелектуално језгро, али и језгро Младе Босне и цјелокупнога покрета отпора у Херцеговини против аустроугарске најезде, то су људи због којих морате на одређени начин истргнути из заборава и опште равнодушности те личности и несрећне избјеглице и страдалнике из Западне Херцеговине, од Пребиловаца до Мостара и других мјеста“.

Говорио је о трагедији распарчаности, саобраћајне изолованисти, расељавању, сиромаштву; али је и дао ентузијастичну поруку која се доказује кроз историју да „Херцеговина све насели, а себе не расели“.

У наставку можете погледати исјечке из емисија Српски св(иј)ет које су емитоване од 10. до 16. априла, у којима су гостовали културолог Јован Јањић и политички консултант Владимир Добросављевић; затим Драгослав Бокан из Института за националну стратегију и Сузана Лазаревић из Студеничког круга; официри у пензији са Косова и Метохије Стеван Ђуровић и Љубиша Дашић; публициста Славиша Губеринић; уредник портала Балканист Олег Бондаренко и новинар Игор Дамјановић; а гост 16. априла је био писац Момчило Селић.

Гост из Слободне Херцеговине је врло опширно коментарисао појединачна гостовања одговарајући на питања о аутохтоности Срба на појединим подручјима, деградацији НИН- ове и других награда, давао је одредницу правих и лажних хероја, као и истинских издајица и оних проказаних, тумачио постојање савезника код Срба и бомбардовање у Другом свјетском рату неких од њих, дефинисао историјске и садашње односе са Русима, и говорио о српским врлинама.

Интересантан је његов поглед на конвертитску свијест која није од јуче, на трагедију страдања од непријатеља и од братске руке, са посебним освртом на 80 година континуитета власти у Црној Гори.

Три мотива сваког Недељног прегледа су овај пут имала инспирисаног саговорника који је доказао да људи са херцеговачког крша имају и снажну мисао и ријеч када су у питању вјечне теме: Горски вијенац, јеванђеље и литије; дајући неколико пута осврт на универзалан лик и дјело блаженопочившег Митрополита Амфилохија, са вјером да је пут који је он указао пут српског народа.

Препоручујемо да погледате цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.

Аутор и водитељ Милијана Ераковић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *