Побједе над фашизмом није било?

Пише: Јован Лакићевић

Како је, у новије вријеме, кренуло са сваковрсним кривотворењем историје, побједе над фашизмом у Другом Великом рату – није ни било!
Нажалост, није само у питању фалсификовање историје, које траје већ деценијама, која је, in sui generis, у функцији обнове фашизма, него тзв фактицитет с којим смо данас суочени – фашизам доживљава ренесансу у Западној Европи , Канади , Аустралиј, Јапану … Посебно у САД!
Испоставиће се да је поразом Италије, па потом Њемачке, укључујући ту и Јапан, фашизам тек привремено, или само наизглед поражен!
Изгледа да нам је било залудно упозорење српских интелектуалних перјаница, Драгоша Калајића и Милана Видојевића од прије двадасетак година, који су писали о Америрици као новом, 4. Рајху. Сад, нажалост, са великим закашњењем видимо, колико су били у праву!
Но, да се вратим на 9. мај, Дан бобједе на фашизмом. Изгледа да ће га ове године славити само они који су против њега одиста и ратовали. Руси и Срби. Руси под вођством Црвене армије. Срби, у двије колоне, или у два антифашистичка покрета.
И, да направим дигресију којој су склони сви мало старији људи.

Први устанак у поробљеној Европи није се десио ни 7. јула, у Србији, када је несрећни Жикица Јовановић убио два српска жандара у Белој Цркви, који су тамо били побјегли од усташког ножа у Лици,( Брозова иронична подвала Србима!) ни 13. јула у Црној Гори, који је заиста био прави устанак против окупатора!
Није ни 22. јуна у Херцеговини, када су се на дан Хитлеровог напада на Совјетски савез, Херцеговци масовно дигли на устанак против Усташа и Италијана… Тада сам у својству српског гуслара, на Концерту Гусларског друштва „Југославија“, честитао браћи Невесињцима, тај датум као дан устанка.
Када сам се вратио у Београд, тадашњи предсједник ЦК СК Србије, недавно пренули Душан Чкребић, упитао ме, као извршног секретара Предсједништва ЦК – како је било у Невесињу? Схватио сам да је Служба била бржа од мене. „Било је, као и обично у епском свијету – сјајно!“ „А да нијеси у честитци Херцеговцима побркао датуме?“ “Мислим да нијесам“, био је мој одговор.
Послије више година схватио сам да ни Чкребић, ни ја, нијесмо били у праву. Први устанак против Хитлера и његових сателита у поробљеној Европи био је, одиста, у Херцеговини, али 7. маја, када су Херцеговци, на висоравни Трусини, надомак Невесиња, побили 400 усташа, на челу са њиховим злогласним командантом Мијом Бабићем!
Причали су ми, моји Херцеговци, када сам у зиму 92. са најбољим херцеговачким гусларом и прваком Југославије, мојим братом Славком Алексићем, боравио више дана (и ноћи) код мајора Бора Антеља, на Борцима више Коњица, да им је у организовању мајског устанка 1941. много помогао пуковник Бајо Станишић, кога ће његови Црногпорци под петокраком , касније, у Острошком манастиру, на пријевару и звјерски убити са два његова синовца. Ови Брозови џелати ставили су њихова мртва тијела испод ВЦ а Манастира!
Но, вријеме је да се вратим основној теми- ко данас слави Дан побједе над фашизмом? Вјерујем, да кажем поново , нико, осим Руса и Срба.
Видјећемо. Славиће га они који су у том рату против свјетског зла поднијели највеће жртве. Руси, са 27 милиона погинулих и Срби са више од милион и по својих жртава.
У црној антируској Октобарској револуцији ( коју су финансирали Ротшилди и Рокфелери) и, касније, у Стаљиновим, односно Беријиним (агент МИ 6) чисткама изгубило је живот још толико Руса. Сад Руска федерација броји, са свим републикама, 145 милиона.
А некад се, у мојој Црној Гори, прије једног стољећа говорило: „Нас и Руса двјеста милиона“!
Срба је, само у Првом Великом рату, изгинула – једна трећина биолошки активно становништва.
У Другом Великом рату број никад неће бити утврђен. Само у Јасеновцу, највећем подземном српском граду, остала је важећа бројка од 700 хиљада звјерски уморених Срба. Толико их је било само у Доњој Градини! Јасеновац са околином, као ни Саву до Небојшине куле, мјесецима препуној српских лешева, више нико готово и да не спомиње.
Др Србољуб Живановић, последњи предсједник Државне комисије СФРЈ за утврђивање жртава Јасеновца, (1964. године), који је морао да бјежи из земље и био педесет година у самоизгнанству, да се не би сазнала истина о Јасенповцу, у једном искзау, након повратка у земљу прије неколико година, поменуо је бројку од милион и 130 хиљада ликвидираних Срба. Али се убрзо, ваљда да би спасао голи живот, вратио на званичну „државну“ бројску од 700 хиљада.
Ако се узме у обзир да је Броз, приликом освајања Србије на крају рата побио око 200 хиљада Србиа ( не знам да ли су том броју урачунате и Крцунове жртве (80 хиљада) и оно што је погинуло у Брозових седам лажноих офанзива, као и многим обрачунима четника и партизана,на Сремском фронту који је испланиран као пројекат за масовну ликвидацију српске младежи, као и више њемачких егзекуција „сто за једног“, број српских жртава би премашио милион и по хиљада.
То се, наравно, не може мјерити са руским жртвама у борби против фашизма. Али, процентуално, богме и може!
И Руси и Срби у два Велика рата смањили су свој биолошки потенцијал за много процената. То су, ваљда, али и несумњиво наши „пријатељи“ Атлантисти и хтјели!
Вјерујем да је дошло вријеме да се томе атлантистичком, или, тачније речено, сатанистичком злу на крај стане.
Збивања у Украјини , у којој њени челници, Хазари ( сви одреда, на челу са марионетом САД, политичким кловном Зеленским, (укључујући и начелника Кијева, боксера Кличкова) вјероватно ових дана ликују што је толико „Украјинаца“ и Руса изгинуло, јер се то уклапа у њихове прикривене монструозне планове о насељавању Донбаса Хазарима (Јеврејима) одакле су се прије десет вјекова расули по свијетуу, да би данас њиме владали!
О томе како историја зна понекад да се поигра са учесницима неких догађаја, свједочи околност да су Ашкенази (Јевреји), којих је у Украјини тек три милиона, данас у тијесном савезу са онима који су их током Другог Великог рата немилице ликвидирали – украјинским неонацистима. Они су им ударна песница у плановима за протјеривање Руса из Украјине и звјерске обрачуне с њима…
Прије више недјеља написао сам на овом Порталу да НАЦИЗАМ ПОНОВО ЈАШЕ ЕВРОПОМ. Овом приликом могао бих да додам: фашизам је , у многим његовим манифестацијама Запада према Русији, његова владајућа идеологија, (Хитлерова) Европска унија, у коју су се потрпали сви сателити његове Њемачке, отпочетка је политичка пудлица САД, баш као и војничка, НАТО пакт, намијењени разбијању и сатирању Русије!
Сви они ће обиљежити 9. мај, не као Дан побједе над фашизмом, него као – Дан Европе(?) , установљен још 1985. године, како би се из свијести зомбираних ајвана широм планете избрисао Дан побједе над фашизмом!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: