Побјеже ми „Унија“!
Пише: Јован Лакићевић
Има томе пуне три деценија како сам на нашем „путу без алтернативе“ кренуо у потрагу за тзв Европском унијом и „њеним вриједностима!
Пошто сам у тој узалудној работи подерао неколико пари обуће, скренуо сам са тог, историјског, као и нешто раније са Брозовог пута.
Неке трче лакши и млађи, можда ће они имати више среће, мени га је доста било!
Негдје на почетку ове безизгледне трке за обећаном Унијом, озбиљно ме поколебао тадашњи министар културе Црне Шуме, Поглавников кум, а мој, или, тачније речено, тамо њихов Морачанин, пригодном изјавом: „Па нећемо, ваљда, с гуслама у Европу!“
Види ти памети, а види мене, ајвана! Таман сам хтио да их објесим о клин, ма какви – да их бацим низ прло, кад ми, ни сам не знам откуд, паде на памет спасоносна мисао – да су гусле у Европу стигле много прије нас, захваљујући нашој бисерној епици и Вуку, има томе два вијека…
Тако сам у задњи час сачувао гусле, а за остало… знате и сами.
Но, та епидемија, везана за европску инфекцију, додуше са нешто смањеним интензитетом, и до данас траје. Давно сам прогнозирао да ће до те обећане тикве, за којом недужна прасад неизмјерно чезну, прва стићи Црна Шума, али кад тикве више не буде било.
Што се, пак, Србије тиче, негдашњи ентузијазам је поприлично спласнуо, тако да изјаве попут оне скорашње, како ће Србија „још снажније“ наставити тим путем , више личе на виц, поготово ако се зна да се овом измореном тркачу стално измиче циљна трака.
Но, да се овај мој исказ не би претворио у персифлажу, рећи ћу шта је био повод овом тексту. Недавно сам, са великом знатижељом, погледао резултате анкете, спроведене у неколико држава Европске Уније, о томе – шта су то ЕВРОПСКЕ ВРИЈЕДНОСТИ!
Помислио сам: коначно, да више не нагађамо! И да ја завршим своју вишедеценијску узалудну трку. Кад оно: ћорак! Нико, или готово нико од безброј анкетираних, нема о томе појма! Сваки пети прокамлијече: „демократија“, „нека људска права“… И то је то.
Фасцинирао ме је, међутим, коментар једног од, ако сам добро схватио, организатора ове амбициозне анкете:
„Како људи да одговоре, кад „европских вриједности“ – нема!“
Више за себе сам помислио: како људи понекад не мисле о ономе што ће рећи, односно о посљедицама својих изјава. Он очигледно није мислио на то какве ће његова изјава имати ефекте у црногорском Парламенту, какву ће констернацију изазвати код еурофанатика, Дритана, Рања, Драгиње… који су поново основали Министарство за еуроинтеграције, под другим именом.
Такву изјаву Драгиња ће дочекати са: „Мрш Посрбице!“ Или, кад схвати да није ријеч о Србину:“Марш, еуроиздајниче!“
И, на крају, да будем искрен у „трчању“ за Унијом и њеним вриједностима, нијесам подерао ни пар опанака, знајући отпочетка, чему, или коме, служи ова творевина и какве су њене „вриједности“. Никаквих вриједности ту одавно нема и у питању је мантра коју проносе и којој служе Сорошови и други плаћеници.
У међувремену сам покушао да се присјетим шта о држави и демократији мисле родоначелници античке филозофије, Сократ и Платон. Али ми се готово неодољиво наметала мисао Алфреда Нобела да је демократија владавина руље, или умјесто руље, што се наслања на Аристотелово тумачење демократије.
То, наравно, може да буде шоканто, али биће нам лакше ако се опсјетимо последњих избора у „колијевци демократије“, којој смо деценијама тежили, Америци. Бајден је добио изборе, захваљујући електронском гласању, у коме је покрадано више милиона гласова! И, ником ништа, појео вук магарца. И послије двије године није више ни важно ко је вук, а ко је магарац.
То је, дакле, атлантистичка демократија којој смо идиотски годинама тежили. Или, закони о истополним браковима. Или закони, данас или сјутра, о прихватању педофилије као „нормалном понашању“… У изгледу је озакоњење инцеста. Није баш да нема „европских, односно евроатлантистичких вриједности“.
Искрено сам се молио Господу да нас та пошаст мимоиђе и молитва ће ми, све су прилике, бити услишена. Да нам се то, не дај Боже десило, морали бисмо, беспоговорно, да уведемо (као Србија) издајничке, бесмислене и самоубилачке санкције, не Русији, него српском корпусу, што је брат Дритан, уздани фаворит Емајлсикса, у име нелегалне црногорске Владе, већ учинио и да нам се због тога стиде покољења!
Још прије двије године сам, на овом Порталу, више пута рекао и поновио, да је ЕУ, као политичка пудлица америчке администрације, вођена од плаћених агената од утицаја Лондона и Вашингтона у врховима готово свих држава Уније, и „комесара“ у Бриселу, осуђена на ограничени рок трајања. Збивања у Украјини само ће убрзати њено неизбјежно пуцање .
Нећу да споменем и кажем „папагаско понављање“, јер су папагаји паметне птице, па да их не увриједим, већ гракање пликоумних врана, како ЕУ, као реинкарнација Хитлерове, нацистиче Европе, „нема алтернативу“, у оваквим приликама равно је националној и политичкој издаји, за коју ће се ускоро, не само морално, него, усудио бих се рећи, и кривично одговарати!
Дај Боже!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Gavrilo je bio Srbin ali ne Mojsijeve vere.
Као и увијек, Јован не зна без кратко, јасно и поштено.
Живио Јоване, овај текст ти је Јеванђељски.