Поборниче мудри светог Православља: Свети Василије Острошки поносан на своје српско

Сваком народу и у сваком времену Свечовекољубиви Господ даје Црквом Своје светитеље, који ће његов верни народ просвећивати и освећивати и на земаљском путу његовом ка Царству Небеском руководити. И у Српском народу, од како он постаде Христов, Господ непрекидно даваше Своје светитеље, у којима се Бог прослављаше и посведочаваше, а православни људи кроз њих спасаваше и богоугодно просветљиваше. Многе и велике светитеље Господ даде сваком крају земље Српске у сваком времену његове историје, и у прво доба слободе и у касније доба ропства. Тако и Захумској земљи Српској, а кроз њу и свему роду светосавском, даде Бог у тешко доба Турског ропства овог светог и богоносног оца нашег Василија, новојављеног чудотворца Острошког и Захумског.

Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи, у Поповом пољу у Херцеговини, одакле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице гдје се замонашио и започео живот подвижника.

Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вјери и чувајући своје вјернике од турских свирепости.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, гдје је наставио подвижнички живот.

Са својих острошких духовних висина силазио је и у народ и делио са њим многоврсна страдања његова као прави пастир његов.

К њему стадоше долазити људи са свих страна, и то у великим масама, и тражити његову помоћ и духовну и телесну утеху. Још за живота народ га сматраше светим, и зато му са свих страна притицаху.

Многи тада осетише чудесну моћ његове молитве и прославише за то Бога. Прогањана и злопаћена херцеговачка раја склањаше се испред турских злочина к светитељу у Острог, и многи старци, жене и деца остајаху дуже времена код свог владике.

Острог је био у време Св. Василија и стециште српских родољубивих хајдука, бораца против турског зулума. Ту је често долазио и познати харамбаша Бајо Николић-Пивљанин.

Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцјелења и утјехе вјерују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројчина дне одржава велики народни сабор.

Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подијељен је на Горњи и Доњи Острог, гдје вјерници долазе на поклонење светитељу.

Манастир Острог, чије су светиње вјековима зидали вјерни приложници, поред специфичне архитектуре, има и посебну духовну снагу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: