Побратимска влада

Избори за Народну скупштину 1874. године изазвали су нереде широм Србије, јер су се и власт и опозиција бесомучно утркивали ко ће поткупити више окружних и среских службеника, а нарочито полицију.

Тада је за председника Скупштине изабран конзервативац Ђорђе Топузовић, а за потпредседника либерал Јеврем Грујић. Иако љути политички противници, они су одмах објавили да ће радити за добробит државе. За председника владе је поново изгласан Јован Мариновић, али је он одмах дао оставку, наводно незадовољан што је добио свега три гласа предности. Влада је пала, а нову је овога пута састављао дотадашњи министар полиције Аћим Чумић. Он је одмах за министре војске и полиције поставио своје побратиме, потпуковника Косту Протића и адвоката Милана Пироћанца.

Пироћанац је већ имао значајну чиновничку каријеру. Почео ју је у Министарству спољних послова пошто је дипломирао права у Паризу. У доба Намесништва радио је у суду и одатле отишао у адвокате. Прихватио је позив у Чумићеву владу иако је са побратимом био тада у некој завади.

За министре финансија и просвете постављени су либерали Љубомир Каљевић и Стојан Новаковић, с тим да су Новаковићеви ставови бивали све ближи конзервативцима, па га либерали нису ни рачунали за свог човека.

Кнез Милан Обреновић први пут је био задовољан целим министарским саветом, а о Каљевићу је имао посебно мишљење: „Прави Ужичанин, шерет, уме да се подвуче под кожу.“ Кнез је у то доба почео да цени своје потчињене све више према њиховим умним способностима и образовању, а све мање му је био важан њихов морал. Говорио је да интелигенција не иде без мало лукавости, чак и покварености.

Да би министрима Чумићеве владе подигао углед, почео је да се често појављује у друштву са њима, посећивао их у њиховим домовима. Посебно се трудио око Чумића, коме је потпуно веровао и веома га ценио, што се за народ никако није могло рећи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: