Јучерашњи дан означио је почетак краја режима Мила Ђукановића када се одважио да удари на Бога и Цркву изгласавањем неуставног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести.

Зло вријеме је изродило хероје данашњице, а данас је присјећамо поступка бившег полицијског службеника Милоја Шћепановића који је отказао послушност.

Такође, подсјећамо да је ноћи између 26. и 27. децембра прошле године, прије изгласавања Безакоња, противзаконито је ухапшен комплетан посланички Демократског фронта што је представљало par excellence удар на Устав и демократију.

Никшић вјесник слободе

Убрзо затим, Црна Гора је била на ногама. У свим градовима Црне Горе отпочеле су блокаде и побуна због усвајања Закона о вјерским слободама а у Немањином граду, владика Јоаникије заједно са свештенством и вјерујућим народом провео је ноћ пред полицијским кордоном у молитиви.

Свему овоме је претходила опасада полицијска опсада Главног града а слобода је започела свој пут Црном Гором из Берана.

У многим градовима засијала је буктиња слободе и вјере, међутим, Никшић је другог дана наговијестио рађање нове Црне Горе.

Никшићани су другог дана од изгласавања срамног Закона присуствовали молебну у Храму св. Василија Острошког у Никшићу, а након тога су се окупили у оближњем парку у знак подршке Српкој православној цркви.

Те вечери је избио и сукоб између грађана и полиције. Бачен је сузавац, шок бомбе а народ је пребијан на улици. Томе је претходило хапшење, без икаквих законских основа, Марка Ковачевића, портпарола Нове српске демократије и садашњег посланика у Скупштини Црне Горе.

Он је упахпшен због, ни мање ни више – тробојке.

Он је за ИН4С прокоментарисао помеуте догађаје и то шта каква је Црна Гора годину дана касније.

„Годину дана касније отпочели смо процедуру измјена и допуна Закона против СПЦ који након што те измјене и допуне буду усвојене више неће бити Закон против СПЦ. Промјенили смо власт, изабрали нову Владу која се добрано мучи са идеолошким и персоналним остацима прошлог режима, неспремна у потпуности да ту рђу саструже како би требало са лица Црне Горе. Па ипак, не можемо бити незадовољни, напротив„, рекао је Ковачевић.

У ноћи кад је донешен срамни Закон устали су многи градови. Чинило се да се другог дана све смирило и наставило неким уобичајеним током.

„Али је то вече на улице изашао Никшић. Мене је полиција ухапсила на степеништу Храма Светог Василија Острошког са намјером да ме оптуже да сам организатор ненајављеног окупљања. На крају су ме оптужили да сам истицао заставу стране државе. Србије наравно. Након мог хапшења настала је тотална блокада града. Константним прелажењем пјешачких прелаза у центру хиљаде грађана је потпуно зауставило саобраћај. Храбра дјеца Никшића су се на Булевару 13. јул сукобила са полицијом. Огроман број грађана се скупио и пред полицијском станицом да тражи моје пуштање на чему ћу им бити вјечно захвалан. Гледајући стање у ЦБ Никшић то вече схватио сам да нам неће моћи ништа. Када су ме увели у полицијску станицу то вече први полицајац ког сам видио је био Милоје Шћепановић. Кад је полиција јавила медијима да сам пуштен тек тада су грађани почели да се разилазе“, казао је.

Ковачевић је наведо да је претходно Милоје Шћепановић поднио оставку.

„Када сам изашао и видио да се нашао макар један полицајац који није пристао да удари на свој народ знао сам да смо ушли у једну битку коју нећемо моћи да изгубимо. Сјутрадан су опет устали сви градови. Још неколико ноћи смо шетали спонтано. Отишли чак и до куће Мила Ђукановића у Растоцима. А онда смо на позив Цркве стали под литијске барјаке. И тако све до ослобођења. Ово је само моја прича о свему томе и то не читава. А колико хиљада грађана Црне Горе је себе уградило на разне начине у то наше духовно узрастање никада нећемо спознати до краја. Али гдје је коријен свега тога знамо. Он је у личности почившег Митрополита Амфилохија. И тај смо коријен после свега пресадили на небо. Наше је само да и даље растемо„, закључио је Ковачевић.

Херој слободне Црне Горе – Милоје Шћепановић: Као Христов војник, православац, човjек, не могу против брата свога

„Као Христов војник, православац, човjек, не могу против брата свога. Како? Сви они који су на другој страни су моји другови, пријатељи, комшије„, казао је тада Милоје Шћепановић, који је 23 године часно и професионално обављао полицијски посао.

После 23 године поштеног рада у служби одлучио се на овај корак јер није могао против свог народа.

Милојев поступак православни народ у Црној Гори није заборавио! Достојан!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: