Почела наплата кредита заборављених 2005.
1 min readПочела је наплата кредита које је Завод за запошљавање дијелио за самозапошљавање незапослених од 1999. до 2005. године, а који нису до сада враћени, казао је вршилац дужности директора Завода Гзим Хајдинага на конференцији за медије.
Пословне банке су у име Завода крајем октобра почели да шаљу опомене пред принудну наплату за више од хиљаду корисника ових кредита вриједних око 12 милиона евра. Као што су “Вијести” раније писале ови кредити су дијељени још од 1999. године за самозапошљавање, а никада нису враћени, нити су претходне управе те институције покретале то питање.
Хајдинага је јуче казао да је нови Одбор директора Завода на предлог предсједника Дејана Војводића покренуо то питање и да је од банака затражено да крену у наплату тих кредита.
“Наплата је почела и засада смо задовољни сарадњом са банкама”, казао је Хајдинага.
Процедуру опомене и принудне наплате у име Завода покрећу банке које су у периодима издавања кредита имале уговор са Заводом о такозваним комисионим пословима и којима је тада унапријед плаћено да у име Завода прате и наплаћују ове кредите.
Према програму кредитирања самозапошљавања из 1999. и из 2005. године укупно је за те намјене преко Завода и комисионих банака утрошено 48 милиона евра државног новца. Ти повољни кредити давани су са симболичним каматама, тако да је укупан износ за враћање био 54 милиона евра. Од тог износа никада није враћено 12 милиона евра или око 22 одсто укупно одобрених кредитних средстава.
Добитници тих повољних кредита требало је да на Завод пренесу фидуцијом-залогом, право на неку некретнину веће вриједности од издатог кредита. Међутим, наплата никада није покретана ни од руководства Завода ни комисионих банака.
Војводић је раније “Вијестима” казао да ови проблеми ранијих година нијесу рјешавани на задовољавајући начин већ су гурани испод тепиха, и прећутно је пролонгирана наплата вишемилионског дуга.
Он је тада навео да имају случајева гдје су исплаћени кредити за самозапошљавање у износу од 15.000 еура, а да корисници нису вратили ни сто еура од 2005. године. Указује и на могућност да су ти кредити коришћени за политичке, односно страначке потребе.
“Прекида се пракса лажних обећања да ће кредити бити опроштени или анулирани, а за узврат давања политичких гласова. Ових дана имамо разне приговоре од стране грађана да им је ‘обећано’ од неких политичких субјеката да су кредити отписани, анулирани и да исте неће враћати”, казао је Војводић.
На евиденцији Завода сада се налази 40.012 незапослених, што је за око 6.000 мање него на крају прошле године. Стопа регистроване незапослености износи 14 одсто и за 2,8 процентна поена је нижа него лани.
Позитивни трендови на тржишту рада, како је оцијенио Хајдинага, резултат су појачаних привредних активности у држави, али и активности које је спроводио Завод.
“Активацијом свих капацитета настојали смо ублажити тренд запошљавања стране радне снаге и утицати на што веће запошљавање домаће. Завод је током претходних 12 мјесеци обавио 52,5 хиљада посредовања за готово 30 хиљада незапослених. Будући да је у читавој 2022. години извршено свега 6.000 посредовања за око 4.000 лица, математика је јасна – у овој години је број посредовања скоро девет пута већи, а посредовало се за седам пута више лица што су резултати вишеструко бољи него више година уназад”, казао је Хајдинага.
Хитно законом ограничити субвенције за особе са инвалидитетом
У буџету за наредну годину предвиђена је сума од 20 милиона евра за субвенцију зарада лица са инвалидитетом, и поред сумњи да се ова хумана идеја злоупотребљава, јер у неким општинама дрстично расте број особа са инвалидитетом као и износи бруто зарада на које су пријављени што повећава расходе државе.
За исплату ових субвенције ове године је било предвиђено 14 милиона евра, али је због повећања броја захтјева као и раста плата на које се особе са инвалидитетом пријављују укупна до сада исплаћена сума прешла 21 милион.
Хајдинага је јуче указао да је током 2023. број захтјева за остваривање права на субвенцији зарада лица са инвалидитетом – готово дуплиран.
“У овој години поднијето је 2.080 захтјева за остваривање права на субвенцију зарада лица са инвалидитетом, док је током прошле године Савјет Фонда одобрио 1.192 захтјева. Од овог броја, 1.260 захтјева се односи на нове захтјеве, што представља 40% више захтјева него лани. И у 2024. години очекујемо тенденцију раста интересовања послодаваца за субвенцију зарада лица са инвалидитетом”, саопштио је Хајдинага.
Као што су “Вијести” раније писале, постоје особе са инвалидитетом које су пријвљене са зарадама од осам хиљада еура, од чега од државе добију 75 осто или шест хиљада, јер не постоји законски лимит.
“Вијести” су питале и да ли ће бити измијењен закон како би се ограничио износ субвенције за зараду особа са инвалидитетом.
Начелник Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом Денис Мартиновић, казао је да они већ неколико година предлажу измјену закона и да је сада потребна по хитном поступку.
“Не бих рекао да су у питању злоупотребе, док се не докажу, већ да само користе законску могућност. Закон не ограничава висину бруто зараде која се може пријавити за особу са инвалидитетом а тиме и износ субвенције зараде која се добија из Фонда. Предлажемо измјене закона којим би се ограничио износ субвенције, на ресорном Министарству и Влади је да то размотре и предложе Скупштини”, казао је Мартиновић.
Извор: Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: