Почело зимско рачунање времена

Љетње рачунање времена завршило се синоћ, помјерањем часовника у три часа за један сат уназад. Помјерање часовника одређено је Законом о рачунању времена.

На зимско рачунање времена прелази се сваког посљедњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недјелје, док се на љетње рачунање времена прелази посљедње недјелје у марту, када се вријеме помјера један сат унапријед.

Помјерање даје додатни сат сна и припрему за предстојеће зимске дане, али, како су показале студије, може да изазове и неке здравствене проблеме.

Већина земаља у Европи и готово цијела Сјеверна Америка помјерају казаљке на сату два пута годишње, а ту праксу први пут је увела Њемачка 1916. године у јеку Првог свјетског рата да би се штедио угаљ коришћен за освјетљавање. Њен примјер слиједиле су и Велика Британија, Русија и САД, а сезонску промјену сата увело је више од 140 држава.

Основна идеја била је да се боље искористи дневна свјетлост што је још 1784. године заговарао амерички политичар и научник Бенџамин Френклин који је објавио есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свијећама.

Број земаља које су мијењале сат значајно се смањио између два рата, а љетње рачунање времена поново је уведено након нафтне кризе седамдесетих година прошлог вијека, са циљем да се уштеди енергија.

Љетње рачунање времена у некадашњој СФР Југославији уведено је 27. марта 1983. године.

Европска унија најавила је прије неколико година да ће укинути љетње и зимско рачунање времена и усвојити јединствено, али се то још није догодило.

(РТЦГ)