Почиње још једна битка за права Срба — овога пута у Словенији
1 min read
Попис становништва у Словенији требало би да буде спроведен следеће године. Иако би тиме напокон могло да се утврди колико Срба и православаца живи у тој земљи, то се можда неће десити, јер би попис требало да се спроведе без изјашњавања о верској и националној припадности. Савез Срба Словеније покушаће да то промени и Србима обезбеди већа права.
Због законских промена и регулативе ЕУ, у Словенији се попис становништва годинама спроводи искључиво статистички, без вођења евиденције о верској и националној припадности становништва. Последњи попис који је бележио и то спроведен је 2002. године. Тада је утврђено да тамо живи скоро 40 хиљада Срба, који су у том тренутку представљали два одсто становништва.
Иако није познато колико тачно Срба тренутно живи у Словенији, чињеница је да смо најбројнијa мањинскa националнa заједница у тој земљи. Према појединим проценама, наших људи тамо има и до 150 хиљада, а за разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, немају статус националне мањине, па им индивидуална и колективна права нису загарантована.
Битка за права Срба у Словенији
Председник Савеза Срба Словеније Владимир Кокановић каже за Спутњик да ће се они ових дана обратити Влади Словеније и тражити јој да размотри промену прописа о попису становништва, како би сви људи који тамо живе могли да се изјасне о верској и националној припадности.
„За нас је важно да словеначка Влада покрене процедуру. Да би дошло до измене регулативе и Закона, то мора да се изгласа у парламенту Словеније. Не верујем да ће се то разматрати до краја године, али важно је да се покрене иницијатива. Очекујемо од словеначке Владе да размотри нашу ситуацију“, истиче Кокановић и додаје да је изјашњавање по верској и националној основи у складу са Уставом Словеније.
Генерални секретар Савеза Данијел Игрец напомиње да недостатак званичних података о броју Срба у Словенији отвара простор за манипулације с реалним бројем наших људи у тој земљи, те да је изјашњавање о верској и националној припадности од стратешког значаја за српску заједницу, јер би помогло напорима да Срби у Словенији остваре већа права, попут добијања двојног држављанства и статуса националне мањине.
„Ми не причамо само о правима и интересима српске заједнице, већ и шире. Ми тражимо да то право буде признато свим народима у Словенији, па и Словенцима. У том погледу, охрабрују нас поруке које долазе из дела владајућих структура у Словенији, да је неопходно да се та могућност поново уврсти у попис. Осим тога, покушаћемо да покренемо поступак за добијање статуса Савеза у јавном интересу, чиме бисмо стекли право на одређена средства из буџета за промоцију наших културних и образовних делатности“, предочава Игрец.
Ни у Аустрији ни у Црној Гори Срби немају статус националне мањине, за разлику од оних у Хрватској и Албанији, док су само у Босни и Херцеговини конститутивни народ. У Србији је изјашњавање националне и верске припадности могуће, али није обавезно.
Попис и изградња православног храма
Заједно с нашим људима у Словенији, у незавидном положају је и Српска православна црква. Након Другог светског рата, у тој земљи је од три православне цркве остала само једна, у Љубљани. Иако су у марту прошле године у Копру освештани крст и земљиште на ком је требало да почне градња новог православног храма, то се није догодило, након што је градоначелник тог града промењен.
На питање да ли ће омогућавање изјашњавања о верској и националној припадности на попису подстаћи изградњу храма и побољшати положај СПЦ у Словенији, Кокановић каже:
„Изградња храма не би смела да се уопште доводи у питање. Верујем да до сада то није оспоравано из лоше намере. Ако се изборимо за наше право на попису, сматрамо да ће то у одређеној мери поправити положај Цркве и помоћи изградњи храма, али подвлачим да, без обзира на попис, то не би смело да се доводи у питање.“
Уведени часови српског језика
У Словенији је ове године ипак остварен један помак када су у питању права Срба. Од октобра је у школство уведена допунска настава српског језика, за коју се пријавило око 1.500 деце.
„Настава се тренутно спроводи путем платформе ’Зум‘. Министарство просвете Републике Србије на редовном конкурсу је изабрало осам наставника. Тај наставни кадар тренутно се налази у Словенији и наше малишане учи о српској традицији, култури, историји и ћириличном писму“, предочава Кокановић и напомиње да је и СПЦ одиграла значајну улогу у омогућавању наставе.
Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
хммм, како да не …
чим су Словенци настали у захвалност својим ствараоцима, али да и да покажу да разумеју свој једини разлог постојања испевали су „Србе на врбе“, њихову и њима сличних незваничну химну. „Записничар“ је био Марко Натлачен, заклети верник 3. Рајха.
„захвалност“ што смо им:
– дали државност, – право на језик
– прву школу на словеначком језику,
– у сред наших јада у 2.ср спасили 200.000 људи које су њихови творци и вечни пријатељи иселили са подручја данашње Словеније у тадашњу окупирану и избеглицама препуну СРбију, ради стварања расно чисте „Дојчланд ибер алес“
су исказали прво крвавим сатанским ритуалима над заробљеним СРбима 1945, онда исељавањем фабрика из Србије у Словенију, даље учествовањем у стварању илузије великосрпског хегемонзма над осталим новоствореним нацијама од стране титоиста и пре од Беча,
ово треба обрисати
хммм, како да не …
чим су Словенци настали у захвалност својим ствараоцима ( који су убр већи део територије где су одувек живели најзападнији СРби на Хелму током турског периода анектирали и асимилирали – Јужна Аустрија данас), али и да покажу творцима да разумеју свој једини разлог постојања испевали су „Србе на врбе“, њихову (и њима сличних) незваничну химну. „Записничар“ је био Марко Натлачен, заклети верник 3. Рајха.
све је то „захвалност“ што смо им:
– борбом српских војника како на крају 1. ср тако и на крају 2. ср да Словенци добију што већу територију ка Италији и Аустрији
– дали државност, први пут се Словенац, Словенија појавило у имену државе, међ документима и сл
– право на словеначки језик, први пут у њиховој историји ( иначе њихови творци су њихов језик називаили свињским и
крајем 19. века када је покуашано да се у Цељу отвори словеначка школа при католичкој цркви све је забрањено након
огромних народних немира у Бечу)
– прву школу на словеначком језику у њиховој историји
– у сред наших јада у 2.ср спасили 200.000 људи које су њихови творци и безалтернативни вечни пријатељи иселили са подручја данашње
Словеније у тадашњу окупирану и избеглицама препуну Србију, ради стварања расно чисте „Дојчланд ибер алес“ на њиховој територији. Неки од тих спашених у СРбији 40тих су 90те опет били на страни Германа против Срба
– одмах након 2ср исељавање комплетних фабрика из Србије у Словенију ( и у друге крајеве СФРЈ, чак и у Албанију) , што због „изједначавања“ привредног потенцијала СФРЈ, што због гушења великосрпског хегемонизма ( у сред титоизма ?!?!)
– што смо им толерисали и повлађивали јер су током СФРЈ своје производе скупо продавали, а српске гледали багателно да купе, препакују и врате нам као њихов скупи бренд. Чувени Мемо САНУ је захтевао реципроцитет, те су га зато и онако сви напали
за ово и још много тога другог захвалили су нам тако што су :
– у оба светска рата били на страни окупатора и губитника рата саучествујући у злочинима над државом која их је отелотворила у међ смислу и злочинима над Србима где год да су( па чак и над самим собом) од којих(Срба) су настали и који су им несебично дали део своје државности, део својих победа итд чак и део златних резерви
– крвавим сатанским ритуалима над заробљеним Србима 1945 по Словенији
– 80тих год прошлог века стали на страну окуп и почели активно изнутра да разбијају СФРЈ ( то су и сами признали пре 10так година, славодобујући због сигурне вечности самосталне Словеније)
– крајем 80тих преко Народне Банке Словеније мини-монетарним викенд ударим, девизним кредитима ( даш 1000дем добијеш 3x толико динара који свакодневно губе вредност) и куповином девиза на улици покрали СФРЈ за неколико милијарди долара ( цела СФРЈ је тад била дужна 20 млрд) „пакујући кофере“
– преко Љубљанске банке одличним каматама на девизну штедњу формирали огромну кол девиза на својим рачунима које никад нису вратили – Љу банка банкротирала а отворена Нова Љу банка, позната као НЛБ која сада уз помоћ квислинга пљачка нас законски
– стално деловање против интереса Срба у титовој Југославији које је кулминирало распадом СФРЈ : убијали 18.год војнике са леђа, скидали их голе и слали возом за Бгд иако смо ми њихову децу у ЈНА и поред њихових „јуначких“ (не)дела пазили боље но своју, ЈНА прогласили окупаторском и отели сву приватну имовину војних лица, исцепали личне карте СРба у Словенији и укинули им статус грађана
– током своје независности ( у којој су убр све своје брендове створене у СФРЈ затворили и продали творцима) наставили са одржањем илузије о великосрпској хегемонији и принципу слаба Србија јак Балкан ( некад било јака СФРЈ)
Ne seri!!! Ako je iko kriv za sve nevolje Srba, to su sami Srbi krivi t.j mi Srbi smo krivi i niko drugi. Što smo dozvolili šepavom i ćoravom da prave od Srbije beogradski pašaluk? A sad su nam kao Slovenci krivi. Svašta. Hvala bogu i svaka im čast da se bore za svoje nacionalne interese a ne da se prodaju za vreću kukuruza.
gore pobrojano su istorijske činjenice, nemoj i ti ko DPS da proteruješ ambasadora jer je rekao istroijsku činjenicu
Nazalost, obojica ste u pravu, ali doslo je vreme da se borimo za nasa prava, ma gde bili. Bice tesko, kao i uvek , borba neprestana zbog predaka i novih narastaja,neka nam je bog u pomoci! Zivio moj dobri Srpki narode ma gde bio!