Почиње обнова централне куле на Старом сајмишту
1 min read
фото: Танјуг/Р.Прелић
Централна кула која се налази у оквиру Меморијалног центра „Старо сајмиште” у Београду биће у потпуности реконструисана до краја наредне године, најављено је на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној на овом историјском локалитету.
Због арматуре и бетона који се налазе у изузетно лошем стању она ће морати да буде уклоњена, објаснила је директорка Завода за заштиту споменика културе Београда Оливера Вучковић.
– Али користећи мере конзервације, рестаурације, санације и адаптације торањ ћемо вратити у потпуности према оригиналном пројекту. Када за неколико дана торња не буде било, знајте да ми не уништавамо културно наслеђе, већ да радимо према пројекту онако како налажу правила струке. Такође, Централна кула ће имати и панорамски лифт који неће нарушити првобитни изглед – рекла је окупљеним новинарима Оливера Вучковић, представљајући прву фазу реконструкције симбола Старог сајмишта, места на којем су се сударали живот и смрт.
Након Централне куле на ред за обнову долазе Италијански павиљон и Павиљон Николе Спасића, а план је да буду реконструисане све зграде некадашњег Сајма. Комплекс који је изграђен тридесетих година прошлог века као економска слика младе државе Краљевине Југославије, по избијању Другог светског рата је постао логор у којем је Гестапо заточио око 39.000 затвореника, а ликвидирао око 17.000.
– У време Гестапо логора кула је била слика ужаса који се овде догађао. Сада ће она бити централна фигура сећања на то време. Ту ће бити централни изложбени простор у оквиру меморијалног центра и неће бити заборављене ни друге историјске намене овог места: од сајма, преко логора, до уметничких атељеа у којима су стварали бројни значајни уметници – казала је Кринка Видаковић Перов, в. д. директорке меморијалног центра.
Иако је Старо сајмиште још 1987. проглашено за споменик културе, у стварности овај комплекс је био потпуно запуштен. Бесправна усељења, проблеми с нелегалним коришћењем струје до аљкавости администрације – тако је у катастру Централна кула била уписана као приземна зграда. Усвајањем Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште” 2020. године имовина је пренета на државу.
– Будући да у овом комплексу и даље живе неке породице, што легално, што бесправно, имовинско питање ће бити правно решено. Закон омогућава експропријацију, али још се не зна да ли ће то право бити искоришћено. Град не може да онима који ту живе бесправно обезбеди смештај – набројала је Кринка Видаковић Перов проблеме с којима се још суочавају.
Пре него што је постало место страдања Срба, Јевреја и Рома, 1937. године српски индустријалци, трговци и београдска општина подигли су Први београдски сајам. Ова изградња била је први искорак Београда на другу обалу Саве и сматра се отварањем пута будућим градитељима Новог Београда. Како подсећа Завод за заштиту споменика града Београда у својој публикацији „Старо сајмиште – логор Гестапоа”, у оквиру комплекса државне павиљоне изградили су Италија, Чехословачка, Румунија, Мађарска, Турска и Немачка, као и холандска фирма „Филипс”, Задужбина Николе Спасића, Управна зграда сајма и низ других приватних павиљона. Први сајам отворен је 11. септембра 1937. године, а све до 1941. организовани су пролећни и јесењи сајмови свих грана привреде, али и изложбе аутомобила, ваздухопловства, занатства, сајмови књига, спортске манифестације, изложбе, концерти, конгреси… Баш ту емитован је и први телевизијски програм на Балкану.
По избијању Другог светског рата огледало напретка и бољег живота постало је место стравичног страдања. У комплексу Сајма децембра 1941. године Гестапо је формирао концентрациони логор – Јеврејски логор Земун, који је територијално припадао Независној држави Хрватској (НДХ). Тако је сајамски комплекс претворен у смештај логораша, павиљон за мучење и вешање, мртвачницу, управу логора, а цео комплекс је ограђен бодљикавом жицом. За свега пет месеци, колико је логор постојао, страдало је преко 6.000 Јевреја, након чега је Србија проглашена за „очишћену од Јевреја”, а камион познат под називом душегупка враћен у Берлин.
Након погубљења Јевреја од маја 1942. до јула 1944. логор на Сајмишту је постао стратиште заробљених партизанских и четничких бораца, као и цивила ухваћених на подручју ратних дејстава. Кроз Прихватни логор Земун, како је гласио нов назив, прошло је око 32.000 људи, а убијено је око 11.000. Логор је тешко страдао у бомбардовању 1944, када су порушени многи павиљони, након чега је расформиран. Званично је затворен у другој половини 1944, а заточеници су транспортовани у мањи логор у Винковцима.
По ослобођењу Београда донета је одлука о подизању Новог Београда, па су очувани павиљони постали смештај омладинских радних бригада. Њиховим одласком Централну кулу, Италијански и Чехословачки павиљон населили су уметници Удружења ликовних уметника Србије. Тако је ово место смрти поново постало место живота у којем су рођене многе авангардне идеје и створена значајна дела савремене српске и југословенске уметности.
Политика
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
