Под срамотом живи наше поколење: Владислав Петковић Дис – Наши дани (ВИДЕО)
Илустрација
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг’о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова
Остала нам још прашина на хартији
К’о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к’о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Пјесму је Дис спјевао 1910. године и она се може односити на сва потоња раздобља у Србији, али и у Црној Гори, па и на садашњост. Као да је предвидио појаву комуниста, бољшевика и остале наше и бјелосветске багре који су нас довели до убијања српског народа, рушења цркви и манастира, забране вјере, појаве шпијунства као уобичајене плаћене или добровољне нечасне дјелатности, лагања, прераде историје у њихову корист, који су на с довели до дугова, неморала, разврата, незапамћеног богаћења комуниста и њихове дјеце и унука. Као да је писана прије неки дан и у томе је величина њене сатиричне жаоке. Пјесму је изванредно дочарао Горан Султановић.
Veliki Dis. Da, ,,pjesnik je unatraške okrenuti prorok“, ,,u pjesnicima sanja čovječanstvo“.
како је лако бити пророк
а данас главни јунаци његове песме књижевне дивове избацују из школа, да би их заменили карлеуше, брковићи, лоши боксери и остали шабани
Taman tako!
Pjesmu je pjesnik skovao u ono svoje vrijeme iz svijeta budućnosti koja je ta budućnost naša sadašnjost, i što je još gore, i izvesna naša budućnost!
Proročki …
pesma je, spevana u vreme, pre herojskih podviga srpske vojske i naroda u balkanskim i prvom svetskom ratu…
pesma je prelepa, ali ako nije imala za cilj da razbudi narod, pesnik je,ipak,pogresio…
Od prvog do posljednjeg slova ovo Disovo remek djelo na najbolji način opisuje opšte stanje društva u našem narodu. Sami smo krivi za sve što nam se dešava zadnjih 100 godina. Loši smo. Mnogo smo loši. Psujemo mnogo (kao nijedan drugi narod u svijetu), zavidni smo, kunemo, sebični, često i oholi, samoživi, skloni porocima. Ima još tu mali milion stvari zbog kojih propadamo i zbog kojih smo probudili Božiji gnijev.