Под земљом ће се наставити трајање започето, све што прође вjечност једна бива
Бранко Миљковић
Почетак трагања за бићем
Љубави моја мртва а ипак жива,
нек у свом дану недоречен гори,
нек игра се песника док песму не створи,
птицом осветљени певач који у мени пребива.
О, златни талог времена, простори
пуни сунца! Сенко, где се та земља скрива
где материја сва од заборава открива
ватру у себи, и дан без јутра у гори.
Како се зове пре него се родимо
спремни у туђој нади и безболном огњу све то?
Здраво, о могућа звездо коју и не слутимо,
ил ме заборави песмо, јер жеља је моја крива.
Под земљом ће се наставити трајање започето.
О све што прође вечност једна бива.
*
Бранко Миљковић
Прочитајте још:
Сви моји преци које често сањам, били су Срби и ја им се клањам
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
