Подаци о наплати ПДВ-а: У Петњици и Гусињу крах економских активности или утаја пореза?

Шта говори податак да једна општина прикупи мање ПДВ-а него просјечна продавница у једном граду? Подгоричке „Вијести“ доносе службене бројке, а позивајући се на податке Пореске управе, испада да је у ове двије општине прошле године наплаћено 25 и 28 хиљада евра од пореза на додату вриједност. За њих је гигант и Шавник гдје је наплата износила 186 хиљада евра

У општини Гусиње током прошле године наплаћено је пореза на додату вриједност (ПДВ) у укупном износу од 25.452 евра, а у Петњици 27.988 евра. То су доприноси ових општина државном буџету у најзначајнијем порезу.

Истовремено општина Гусиње ће из државног Егализационог фонда за ову годину добити 828.000 евра, а Петњица 992.000 евра.

Како се наводи, „ови подаци указују да је у ове двије општине економска и трговачка активност скоро потпуно нестала или да се обавља у сивој зони.“

Овај износ ПДВ-а од 25 и 28 хиљада евра требало би да се наплати на промет који би годишње износио од 130 до 150 хиљада евра. У Гусињу према подацима са пописа живи 4,6 хиљада становника, а у Петњици пет и по хиљада.

Општина Шавник има 1,6 хиљада становника али је према овим подацима економски гигант у односу на ове двије општине. Како се наводи, у овој општини је лани наплаћен ПДВ у износу од 186 хиљада евра.

У Плужинама које имају 2,2 хиљаде становника држава је од ПДВ-а приходовала 126 хиљада евра. Шавник је из Егализационог фонда добио 953 хиљаде евра, а Плужине не добијају ову врсту подршке.

И Андријевица има скоро хиљаду становника мање од Гусиња, али је приход од ПДВ-а 43 пута већи.

Подаци Пореске управе о наплати ПДВ-а по општинама објављени су у одговору на посланичко питање посланика Албанске алијансе Илира Чапунија, којег је интересовало колико је овог пореза наплаћено по општинама током протеклих пет година, колико је наплаћено накнада за Морско добро, колико је по општинама из државног буџета издвојено за капиталне пројекте по општинама, и колике су инвестиције јавног предузећа Морско добро по општинама.

У одговорима Пореске управе на питања посланика наведени су приходи од ПДВ-а по општинама уз напомену да се ради о наплати пореза у унутрашњем (домаћем) промету, јер се подаци о ПДВ-у којег порески обвезници наплаћују приликом увоза не могу дијелити по општинама.

У Подгорици наплаћено 56 одсто ПДВ-а

Тако је прошле године укупна наплата ПДВ-а у домаћем промету износила 479,5 милиона евра. Највише овог пореза наплаћено је на територији главног града 271 милион или 56 одсто укупне суме која је наплаћена у цијелој држави. То потврђује да се у Подгорици, у којој према попису званично живи 28 одсто укупног броја становника Црне Горе (180 од 633 хиљаде) одвије више од половине економских и трговачких активности у држави.

У метрополи црногорског туризма Будви, гдје је остварено 35 одсто од укупног броја ноћења туриста у 2024. години, лани је наплаћено ПДВ-а у износу од 41,5 милиона евра. То је 8,6 одсто од укупно наплаћеног ПДВ-а у прошлој години.

Према овим подацима Никшић је трећи град по економској снази, јер је у њему лани наплаћено ПДВ-а у вриједности 30,8 милиона евра или 6,4 одсто од укупно наплаћене суме.

На четвртом мјесту је Херцег Нови са наплатом ПДВ-а од 25,6 милиона, што је 5,3 одсто укупне суме од овог пореза у домаћем промету. Затим слиједи Тиват са наплатом ПДВ-а од 24,8 милиона евра или 5,2 одсто од укупног износа, Котор са 19 милиона евра или четири одсто, па Бар са 16,2 милиона евра или 3,4 одсто од укупне наплате ПДВ-а.

На осмом мјесту по висини наплате ПДВ-а је први град са сјевера Црне Горе Пљевља са наплатом ПДВ-а у износу од 12,2 милиона евра, што је 2,5 одсто од укупне наплате. Затим слиједи Улцињ са наплатом од осам милиона евра или 1,7 одсто, Бијело Поље са 6,6 милиона или 1,4 одсто и Даниловград са 5,8 милиона евра вриједне наплате од ПДВ-а, што је 1,2 одсто укупног државног прихода по овом основу.
Пријестоница Цетиње налази се на 12. мјесту по наплати ПДВ-а са 3,4 милиона што је 0,7 одсто, а затим слиједе Тузи са 3,3 милиона или 0,68 одсто и Зета са 2,3 милиона што је 0,48 одсто од укупне наплате ПДВ-а.

Беране и Рожаје имају наплату ПДВ-а од по 1,9 милиона евра у прошлој години, што је 0,4 одсто од укупне наплате.

На 17. мјесту по наплати ПДВ-а је Колашин са 1,4 милиона евра, а затим слиједи Андријевица гдје је лани наплаћено милион евра од ПДВ-а.

У седам најмањих општина 0,4 одсто од укупне наплате ПДВ-а

У осталих седам општина Мојковац, Жабљак, Плав, Шавник, Плужине, Петњица и Гусиње наплаћено је укупно 1,9 милиона евра од ПДВ-а, што је 0,4 одсто од укупне наплате овог пореза у домаћем промету.

У свих 13 општина сјеверног региона наплаћено је ПДВ-а у износу од 27,2 милиона евра, што је 5,6 одсто од укупне наплате овог пореза.

Најзначајнији државни приход је ПДВ и он у цијелости припада државној каси. Општине са степеном развоја испод просјека имају право на коришћење новца из Егализационог фонда, гдје се изваја дио прихода који су раније припадали државном нивоу.

Када су се општине издвајале и постајале самосталне Петњица од Берана, Гусиње од Плава и Тузи и Зета од Подгорице, морале су да имају урађену студију која је показивала да ће њихове финансије бити одрживе. Међутим од четвртине до трећине укупног прихода тих општина чине преусмјеравања из Егализационог фонда.

Све четири нове општине налазе се међу неразвијеним локалним самоуправама. Петњица је за ову годину из овог фонда добила 992 хиљаде, Гусиње 828, Тузи 2,24 милиона и Зета 1,86 милиона.

Новац из Егализационог фонда добија и Никшић 5,9 милиона, Бијело Поље 4,8 милиона, Бар 3,8 милиона, Улцињ 2,82 милиона, Пљевља 2,73, Тузи 2,24, Зета 1,86 милиона, Даниловград 2,56 милиона, а код ових општина држава је више приходовала од ПДВ-а него што им је дала кроз овај фонд.

Рожаје из овог фонда ове године добија 4,1 милион, Беране 3,41 милион, Плав 1,93 милиона, Колашин 1,55 милиона, Мојковац 1,2 милиона, Андријевица 1,11 милиона, Жабљаку 1,03 млиона, они су више добили него што је држава наплатила од ПДВ-а.

Морско добро највише наплати у Улцињу, без одговора о инвестицијама у плаже

У одговору посланику Чапунију, које му је доставило Министарство финансија, наведено је да је Морско добро прошле године од накнада за коришћење наплатило 9,2 милиона, од чега је највише на територији Улциња 2,97 милиона, а затим у Будви 2,82 милиона евра. У Тивту је наплаћен 1,1 милион, у Бару 868 хиљада, Херцег Новом 834 хиљаде и у Котору 617 хиљада.

Није му одговорено на дио питања колико је Морско добро инвестирало у обално подручје по општинама.

Наведено је да је из државног буџета у Улцињу прошле године за капиталне инвестиције издвојено 1,49 милиона евра, од чега се највише односило на припреме или почетке пројеката моста на Бојани, Булевара мајке Терезе, реконструкцију калдрме у старом граду, санацију моста Круче и изградњу дјечјег вртића. Укупна вриједност ових пројеката је 21 милион и њихово финансирање биће настављено и наредних година. За ову годину предвиђен је износ капиталних инвестиција од 1,46 милиона.

Ово значи да је држава од ПДВ-а из Улциња наплатила осам милиона евра, а Морско добро још три милиона, стоји у тексту Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: