Забрињавајуће: Подаци о паду наталитета сигнал за аларм

Министарство финансија и социјалног старања Црне Горе и Удружење Родитељи оцијенили су алармантним најновије податке црногорског Монстата који су показали забрињавајући пад наталитета у посљедњих неколико мјесеци, а који показују да је у само седам мјесеци ове године било готово 1.300 више умрлих него рођених.

У Црној Гори је настављен негативни природни прираштај који је почео 2020. када је први пут откако статистика прати демографска кретања, забиљежено да више становништва умире него што се рађа. Од јануара до јула ове године било је готово 1.300 више умрлих него рођених.

Према подацима Управе за статистику МОНСТАТ-а негативан прираштај је присутан у 21 од 24 црногорске општине.

Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић рекао је у недавном интервјуу за Глас Америке, да подаци Монстата јесу “сигнал за аларм”, износећи оптимистичку процјену да ће програм најављених владиних економских реформи бити подстицајан за младе који желе да заснују породицу.

“Управо су то подаци који ме алармирају. Међутим даћу вам примјер колико значи тих 450 еура минималне зараде за обичне људе, за младе, јер млади су претежно ти који добијају те ниже зараде. Они кад оду у банку, рецимо млади брачни пар, који имају минималне зараде они не могу да подигну никакав кредит, банка се неће окренути према њима. Они када, међутим, дођу са двије минималне зараде по 450 еура њихов кредитни рејтинг аутоматски скаче и њихова могућност да купе аутомобиле, кућу, стан , или било шта друго што им је потребно за породични живот”, рекао је Спајић.

Он је рекао да предстоји “једна огромна кредитна активност, повећање кредитне активности послије оваквих мјера предвиђених Маршаловим планом”.

“Банке ће бити у много бољој позицији да дају кредите, оне већ имају много кеша у својим резервама, и већ једва чекају овакву прилику да дају грађанима кредите”, казао је Спаић.

Кристина Михаиловић из Удружења Родитељи каже да су подаци о природном прираштају у Црној Гори “указивали да се нешто мора урадити, али се већ годинама није урадило ништа”.

Она је навела да је неопходо направити процјену због чега су подаци о паду наталитета овако алармантни указујући да “корона јесте утицала на трендове, али да она није једини разлог”.

Михаиловић наводи да треба направити план на нивоу читаве државе, али и регија посебно и наглашава да су се и овој, као и претходним Владама, обраћали тражећи да ураде нешто конкретно, ”да дефинишу кораке у вези са пронаталном политиком”.

Она објашњава да су у вези са тим писали Кабинету премијера и добили одговор “да ће се позабавити са тим у наредном периоду и да ће их обавијестити шта ће урадити”.

“Када се прича о стимулативним мјерама обично се мисли на новчане надокнаде односно на неку врсту новчане помоћи и подршке. То, међутим, не мора да буде искључив и кључни начин који ће утицати да се повећа број парова који ће имати више од једног дјетета”, казала је Михаиловић.

Она је додала да постоји низ других дјелотворнијих мјера што показује искуство других држава.

“Животни стандард јесте кључан, утиче на одлуку да ли ће и колико дјеце људи имати, али битна је и логистичка подршка. У значајном броју општина у Црној Гори није ријешено питање довољног броја слободних мјеста у вртићима. У Пљевљима имате проблем са загађеношћу ваздуха, тако да је узалудна и финансијска надокнада која постоји и гдје се Општина труди да на тај начин подстакне парове да остану у том граду и да имају више дјеце, не дају резултате, јер неоходно је ријешити нека друга питања. Ако ће дијете да живи и расте у загађеној средини и буде изложено додатном здравственом ризику, онда ће то утицати на одлуку младих да ли ће живјети у таквој средини”, казала је Михаиловић и додала да је “неопходна сарадња свих министарстава и општина како би се препознало што је проблематично у сваком граду и направио план који ће бити координиран са националног нивоа “, истакла је Михаиловић.

Говорећи о томе да ли ће мјере које Влада Црне Горе најављује кроз “Маршалов план” а које се тичу повећања минималне зараде позитивно утицати на одлуку о заснивању, односно проширењу породице Михаиловић каже да једним дијелом хоће, али да није сигурна да ли ће то бити значајно.

“Исто тако могли би да кажемо да је стимулативно то што је Црна Гора увела дјечји додатак за дјецу до шест година, али то ипак не може бити толико значајно у читавој причи. Мора бити направљен системски оквир са више страна који ће обухватити кључне теме и послати поруку породицама да Црна Гора јесте окружење у којем ће моћи да имају дјецу, да о њима брину са довољно финансија , али да имају и подршку унутар система и локалне зајенице, да могу да се врате на посао, а да њихова дјеца су збринута”, оцијенила је Михаиловић.

Она упозорава да се Удружењу родитељи неријетко јављају жене које имају дјецу, указујући на дискриминацију на послу, односно немогућност остваривања њихових законом загарантованих права.

“И даље нам се јављају жене које су запослене у приватном или јавном сектору, указујући да имају проблема да остваре законом загарантована права и да им се индиректно пријети отказом или пребацивањем на друго радно мјесто, па се не одлучују често на притужбе и да то пријаве инспекцији, јер могу да остану без посла”, казала је Михаиловић.

Она је, такође, рекла да су труднице, “што није био случај до скоро, са аспекта закона заштићене исто као и породиље, јер је већ годину промијењен Закон о раду, али да постоји проблема у примјени закона”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: