Поданици САД силују Балкан

Преко Албанаца се врши притисак на све суседне народе, јер су за то најпогоднији будући да по поданичком менталитету према менторима и спонзорима, имају улогу on и off племена.

Нестабилност на Балкану креирају вашингтонска и бриселска бирократија. Кад год је потребно неком од иностраних господара, албански фактор се укључи да дестабилизује простор, а кад је потребно да се прилике примире, тај фактор се само искључи. На Балкану не постоји народ, који је погоднији за истовремену улогу поданика и силеџије, од Албанаца.

Компликовану ситуацију на Балкану, коју већ неколико година уназад оптерећује политичко врење у Македонији, овако на једноставан и аргументован начин објашњава за портал Global Serbia др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије, коме су као историчару међународни, међуетнички и међуверски односи посебна професионална љубав. Отуда је он прави саговорник и тумач онога што се последњих неколико недеља догађа у некадашњој југословенској републици Македонији у трагањима за одговором на једно од основних питања.

Који су историјски корени дестабилизирајуће улоге албанског фактора на Балканском полуострву?

„Од друге половине XIX века до данас свака империја или суперсила која је имала интересе на Балкану, осим Русије, гледала је да искористи Албанце против православних хришћана, у првом реду православних Словена. Тако су албански фактор користили Османско царство, Аустро-Угарска, Краљевина Италија, а посебно Мусолинијева фашистичка политика, нацистички Трећи рајх, кратко и Совјетски Савез, а у данашње време САД, Европска унија и НАТО пакт. Преко Албанаца се врши притисак на све суседне народе, јер су за то најпогоднији будући да, како с правом каже македонски новинар Миленко Неделковски, по поданичком менталитету према менторима и спонзорима, имају улогу on и off племена.“

Чини се да је хаос у Скопљу, изазван пре неколико недеља, могао да се предвиди, јер нека врста латентне нестабилности виси у ваздуху већ дуже време. У том колоплету догађаја на које моменте треба нарочито обратити пажњу?

„Нарочито треба обратити пажњу на поруке које шаљу европски и амерички емисари који долазе у Скопље. У том правцу ће се одвијати прилике и жалосно је што председник Трамп није успео да савлада ‘дубоку државу’ која и даље руководи балканском политиком Сједињених Америчких Држава. Стога ће после насилног увлачења Црне Горе у НАТО, насилним путем у НАТО бити увучена и Република Македонија, нажалост под новим међународним именом које ће јој наметнути ‘вашингтонска мочвара’ заједно са све извеснијим новим властима које ће чинити СДСМ Зорана Заева и три албанске странке. Уколико ВМРО-ДПМНЕ не буде био у могућности да се одупре овом процесу, сва је прилика да ће Република Македонија бити обликована као двонационална и унитарна македонско-албанска држава. Тиме ће аспирације албанских шовиниста додатно нарасти и неће бити ограничене само на запад Македоније. Зоран Заев је нешто најгоре што је могло да се догоди македонском народу.“

Можете ли као историчар да упоредите садашњу политичку ситуацију на Балкану и односе у региону са неким периодом и дешавањима из прошлости?

„Западне силе имају намеру да сузе Републику Србију на простор који су отприлике чиниле границе Краљевине Србије пре Балканских ратова (1912–1913). Томе се мора пружати свакодневни трајан отпор.“

Колико је Тиранска платформа у актуелном случају Македоније парадигма креирања балканских односа са стране?

„И у будућности можемо очекивати креирање разноразних платформи попут такозване Тиранске платформе. Но, суштински није реч о нечем новом. Тиранска платформа је само једна од многобројних великоалбанских фаза којих ћемо се још нагледати. Албанци неће стати док не доживе војни пораз. Тешко је рећи када би суседни народни могли да им нанесу војни пораз посебно због тога што је Албанија чланица НАТО пакта, а НАТО (КФОР) војни господар на Косову и Метохији.“

Антисрпски апарат Ђукановића

Колико су несолидарни односи у региону (црногорско признавање Космета, на пример) међу природним савезницима, какви су Србија и Црна Гора, допринели латентној дестабилизације у овом делу Европе?

„Данашња Црна Гора под режимом Мила Ђукановића није настављач Црне Горе којом су владали Петровићи. Реч је о две потпуно другачије творевине које се исто зову. Док су Петровићи владали Црном Гором као историјском државом српског народа, Ђукановић руководи државним антисрпским апаратом који би и у домаћој употреби требало да промени име у Монтенегро. С тим у вези Србија и Монтенегро нису савезници. Србија и Црна Гора могу поново постати савезници ако Ђукановић падне с власти, а званична Подгорица поново добије српски или српско-црногорски карактер. Но, ово није на видику, с обзиром на то да ће Запад преко Ђукановићевог режима гледати да сведе Србе у Црној Гори на пуку мањину. Мислим да се грдно варају да ће им то поћи за руком.“

Гледано из тог угла, какве су све последице актуелног сценарија нестабилности у Македонији могуће за Србију?

„Не треба очекивати да се немири пренесу на простор Прешева и Бујановца. Војне и полицијске снаге Републике Србије су у могућности да спрече преливање сукоба из Републике Македоније ако до тога дође. Већи проблем од текућих немира јесте легитимитет који је великоалбанска идеја приграбила за себе у вашингтонским и бриселским круговима. С тим у вези, Албанци слободно говоре о томе да ће, на пример, ујединити Албанију и ‘Косово’ чиме би додатно био нарушен територијални интегритет Републике Србије на простору Косова и Метохије.“

Колико искуство из 90-их – када је лансирана идеја о Балканској федерацији и затрта у корену бомбардовањем, жртвама, отимањем Космета, нестабилном Македонијом, политички изопаченом Црном Гором – данас са актуелним ширењем албанског националног интегрисања на рачун других, показује сву узалудност било каквог самосталног организовања и договарања уситњених и колонијализованих државица на Балкану?

„Никад се не зна шта носи дан а шта носи ноћ. Босна и Херцеговина је анектирана 1908. а Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора 1915. прегажене и окупиране. Већ 1918. Аустроугарска је сломљена, а победничка Краљевина Србија створила је југословенску државу од Триглава до Вардара. Стога идеја о новом уједињењу стално треба да буде присутна у нашој јавности. Уједињење Републике Србије и Републике Српске, и потом неки вид интеграција са Црном Гором, мора бити легитимизован циљ српског народа. Уколико македонски народ буде желео да се придружи новом виду интеграција, свакако би био добродошао.“

Шта се може извући као поука за неку сигурну и стабилну политику, кад је реч о Србији. Може ли се инсистирати на уласку у Европу и сарадњи са НАТО-ом после јасних порука које се шаљу овом делу света из тих институција у случају Македоније или Рамуша Харадинаја?

„Сасвим је извесно да након насилног увлачења Црне Горе у НАТО, а и очекиваног насилног увлачења Републике Македоније у НАТО, Република Србија и Република Српска постају у сваком смислу опкољене земље. Притом, окупациона НАТО војска присутна је у Републици Србији, на Косову и Метохији као КФОР, а у Републици Српској као ЕУФОР. Русија у овом моменту није у могућности да пружи војну заштиту српском народу. Срби сами морају да одаберу пут без илузија. У складу с тим чињеницама треба креирати политику српског народа. Лично сам против уласка Републике Србије и Републике Српске у НАТО пакт, који сматрам злочиначком организацијом.“

Преузето са портала Global Serbia

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: