ИН4С

ИН4С портал

Подгорица треба стратешке, а не козметичке програме

Јово Пејовић

Пише: Јово Пејовић

 

Као бивши дугогодишњи одборник у Скупштини Главног Града Подгорице и запослени у Агенцији за изградњу и развој Подгорице од њеног оснивања до одласка у старосну пензију, био сам у прилици да из два угла пратим активности на изградњи и развоју Главног града. Зато се сматрам компетентним да у фази предизборне кампање у Главном Граду укажем на неке проблеме чије би решавање убрзало развој града и умногоме промијенило услове живота у њему.

До овог тренутка нијесам запазио да је иједна изборна листа изашла са својим програмом развоја Града, већ је сва енергија усмјерена на питања која не би требала бити у фокусу кампање. Један од стратешки важних проблема Града се односи на измјене закона у области просторног планирања, који су деценијама прилагођавани моћним инвеститорима из власти или блиских власти, које су се сводиле на укидање бизнис баријера то јест претварање фабрика, ораница, урбаних паркова и других простора у изворе профита познатих тајкуна блиских власти. Евидентно је да је Подгорици потребна квалитетнија јавна инфраструктура, канализација, водовод, јавна расвјета, саобраћај, школе, вртићи, здравствене установе, савремени јавни превоз, паркови, музеји, галерије, уређене градске плаже, боља повезаност са градским излетиштима, квартови града за старе занате. Поред ових садржаја евидентно је да Подгорици недостају Аква парк, золошки врт, концертне дворане, љетње позорнице, велики театри, модеран национални стадион, али и боља комуникација са свијетом и култура живљења која је чувала дух старе Подгорице кроз вјекове. Подгорица деценијама није у стању ријешити питање колектора за пречишћавање отпадних вода, саобраћајне гужве, паркинг простор, обилазница око града одавно то није, већ саобраћајница булеварског типа.

Приградска насеља су у урбанистичком хаосу, највећим дијелом без прикључења на атмосверску и фекалну канализацију, без тротоара, паркинг простора, лошег снадбијевања водом за пиће, саобраћајницама које нијесу у складу са урбанистичко техничким условима, у највећем броју запуштене без програма за њихово одржавање, које се углавном обавља по принципу ко кога има, а не по приоритетима. Прича за себе су бројна дивља насеља у којима нема основних објеката комуналне инфраструктуре неопходних за нормално функционисање. Губици на водоводној мрежи одавно прелазе преко 60%, а највећи број насеља се и даље снадбијева водом за пиће преко старих салонитних цијеви које су у свим модерним градовима због својих карценогених својстава ван употребе.

У дјеловима неких насеља контејнери за одлагање смећа се налазе на удаљености од преко једног километра што је недопустиво, али се рачуни за одвоз смећа редовно испоручују грађанима са ових подручја. У неким насељима се не врши достављање поште, било да се ради о рачунима за струју, воду, телефоне или друге пошиљке. Питање нумерације једног броја улица иде споро, а називи улица у највећем броју насеља немају благе везе са тим срединама.

Повезаност центра града са познатим градским излетиштима не функционише. Закон о мјесним заједницама необјашњиво дуго касни, а руководства мјесних заједница су нелегитимна. Уништавање природних и културних добара постало је правило, зато што планове обликују интереси приватних инвеститора чиме је Подгорица неповратно изгубила везу са својом прошлошћу. Организација и коришћење радног времена у предузећима и установама чији је оснивач Главни Град тражи прилагођавање савременим условима функционисања града и његових грађана.

Чини се да је једино направљен значајан искорак у демократизацији Парламента Главног Града и бољег укључивања одборника у проблеме града за што велике заслуге припадају актуелној Предсједници Јелени Боровинић Бојовић која се поред руковођења Парламентом значајно бавила и проблемима грађана. Даље набрајање проблема са којима се сусријећу грађани Подгорице би нас одвело у недоглед. Зато вјерујем да ће се кандидати за најодговорније дужности у Главном Граду, више бавити овим темама, а мање политиканством.

Пракса је показала да су многи функције у Главном Граду доживљавали као оскочну даску за даље напредовање, а мање као обавезу да се брже решавају проблеми града и грађана. Уосталом Подгорица треба стратешке, а не козметичке програме и промјене да би постала модеран европски град.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Подгорица треба стратешке, а не козметичке програме

  1. Mnogi vode nemaju za piće il zagađene il kontejnere nemaju a na vlast bogataši utiču…AKVA PARK doprineo bi da bitna NOVCANA masa u Podgorici ostane a ne ode u primorje il Jagodinski il banje Vrnjačke Akva park…IL olinnkluziv turski hotel s akva parkom …DUBAIE MAJAMIJE s Akva parkovima ne pominjem jer dpsove bogatase ništa sprecit nece da UNISTAVANJEM PODGORICE BOGATE SE A NOVAC PODGORICANA pokradeni troše u Majamije Dubaije …

  2. многи воде немају за пиће ил загаћене ил контејнере немају а богаташи утичу на власт …А АКВА ПАРК би допринео да битна новчана маса остане у Подгорици а не да оде у приморје ил аква парк јагодински ил бање врњачке ил алинклузиве турске да дубајие и мајамије паризе не помињем јер њих богаташе из дпсова времена ни аква парк спречит неће да троше много више ван Подгорице …и тако уништавањем Подгорице богате се а новце троше по Дубаиима Мајамијима …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *