ИН4С

ИН4С портал

Подгорица да добије спомен-бисту Борислава Пекића: Боровинић Бојовић упутила захтјев Оливери Ињац

1 min read

др Јелена Боровинић Бојовић

Предсједница Скупштине Главног града др Јелена Боровинић Бојовић упутила је иницијативу градоначелници др Оливери Ињац и ресорном Секретаријату за културу и спорт да се у Подгорици подигне спомен-обиљежје у виду бисте чувеном писцу и рођеном Подгоричанину Бориславу Пекићу.

Боровинић Бојовић је изразила увјерење да Пекић, као један од наших највећих писаца и уједно једна од најмаркантнијих културних личности, заслужује овакву врсту признања од свог родног града, поред већ постојеће скромне спомен-табле и улице у Загоричу са његовим именом.

„Сматрам да би споменик требало подићи у центру града, гдје се налазила и родна кућа Пекића, на одговарајућој локацији коју ћемо прецизирати у сарадњи са одговарајућим експертима“, навела је предсједница Скупштине стоји у саопштењу.

Она је предложила да се, уколико буде било могуће на вријеме завршити комплексну административно-правна процедуру, споменик свечано открије 4. фебруара наредне године, на дан рођења славног писца.

Да подсјетимо, Борислав Пекић рођен је 1930. године у Подгорици. Студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету Београдског универзитета, а дуго је радио као драматург и сценариста филмова. Према његовом тексту „Дан четрнаести” снимљен је филм који је представљао Југославију 1961. године на филмском фестивалу у Кану. Први роман под називом „Време чуда”, са којим је одмах привукао пажњу, објавио је 1965. године. У његова најзначајнија дјела убрајају се „Ходочашће Арсенија Његована”, „Како упокојити вампире”, „Златно руно”, за који добија 1987. Његошеву награду, „Беснило” и „Године које су појели скакавци”. Добитник је огромног броја награда и признања, поред осталих и Повеље „Мајска руковања” за изузетне стваралачке резултате на пољу књижевности и културе, коју је 1990. добио од тадашњег Дома омладине, а данашњег КИЦ-а „Будо Томовић”.

Последње три деценије живио је у Лондону, гдје је и преминуо 2. јула 1992. године.

Његова дјела преведена су на енглески, њемачки, француски, италијански, шпански, холандски, пољски, чешки, словачки, мађарски, румунски, реторомански, македонски, словеначки и албански језик.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net