Подгоричку изборну кризу могуће је решити ако се законом дозволи да троје судија Уставног суда одлучује о изборним жалбама

Пише: Предраг Савић, адвокат и члан Правног савјета ИН4С

Кризе проузроковане правним или другим препрекама да легални и легитимни победници на изборима преузму власт могу се решити по принципу lex specialis законских решења. Поред предложених амандмана на Закон о локалној самоуправи подгоричку изборну кризу могуће је решити и изменама и допунама Закона о Уставном суду Црне Горе, које би омогућиле да изборним жалбама одлучује веће од троје судија Уставног суда!

Нама најпознатији случај доношења lex specialis закона поводом изборних резултата је онај из 1997. године у Србији. Тада је у другом кругу локалних избора у Србији 1996. године, коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске и студентске протесте, после чега је донет специјални закон. Усвајање тог специјалног закона, тражио је лично Слободан Милошевић! Закон је ступио на снагу у фебруару 1997. године. Тим законом призната је победа опозиције на локалним изборима у Београду и другим градовима на основу налаза мисије ОЕБС-а на челу са Фелипеом Гонзалесом.

У Подгорици је данас нешто једноставнија ситуација. Нико не оспорава изборне резултате, али због недоречених законских решења и нефункционалности Уставног суда, немогуће је прогласити коначне резултате!

СВЕ СЕ РЕШАВА изменама и допунама Закона о уставном суду, тачније једне једине одредбе из члана 39. став 1 која гласи:

„Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности на сједници свих судија (у даљем тексту: сједница Уставног суда), као и на сједници вијећа састављеног од троје судија (у даљем тексту: вијеће) кад, у складу са Уставом, одлучује о уставној жалби“.

Та одредба би се допунила на начин што би се иза речи уставна жалба, додале речи „као и у случајевима када је изјављена ЖАЛБА Уставном суду Црне Горе против рјешења Државне изборне комисије поводом избора од 14. октобра 2022. године, а по основу члана 110. став 2. Закона о избору одборника и посланика“.

Закон о изменама и допунама Закона о Уставном суду Црне Горе морао би да се усвоји по хитном поступку!

Наравно, предложена измена може да се усвоји и без стриктног помињања 24. октобра 2022. године, али мислим да је битно прво решити актелни и акутни проблем са подгоричким изборима, и да је потом, преко неопходно изабрати још четворо судија Уставног суда!

Допунама поменуте одредбе створила би се могућност да Вијеће од троје судија Уставног суда одлучује о такозваним изборним жалбама. Подсећамо и да Европски суд за људска права у Старзбуру често доноси одлуке у трочлоном већу (судијском одбору), с тим да представке (тужбе) може да одбаци и судија појединац, што се догађа у 90 одсто предмета.

О изборним жалбама у упоредном праву, најчешће одлучују трочлана судска већа и то при управним судовима. То је углавном случај у балканским земљама и њиховом окружењу! Зато би приликом будуће реформе изборног законодавства у Црној Гори поводом одлучивања о изборним жалбама требало установити судску заштиту пред Управним судом Црне Горе (који у овом тренутку има 15 судија), а не пред Уставним судом.

Предложене амандманске измене Закона о локалној самоуправи, могу представљати легално решење, али мишљења сам да је установљавање могућности да Уставни суд о изборним жалбама одлучује у трочланом судском већу, представља делотворније решење.

Читајте ЈОШ:

ИН4С поручио Абазовићу: Тужилаштво и Маша Влаовић у служби Ђукановићеве медијске мафије!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: