Подијелимо терет (ВИДЕО)

Имаће томе управо предуго, како дан за даном бивам запљуснут једном телетабиском, да ли идиотском, или пак програмском (?), рекламом која мјесецима не престаје да силази с брдах, с ТВ и радио таласа, као увреда заливској интелигенцији.

Спот у трајању од 40 секунди потписује дружина The Books of Knjige, црногорска верзија Монтија Пајтона, заиста не без извијесног талента да двама акцентима „погоди жицу“ брдско-планинског менталитета, али је проблем у томе што се – за рачун Електропривреде Црне Горе (у реченом споту) – они обраћају чак и оном аудиторијуму који користи четири акцента, на страну ставимо ли оне који се реченим језиком не служе уопште.

Погледајмо (www.youtube.com/watch?v=Tp0avtRfSxE) о чему се ради у реклами која по учесталости емитовања у видео и аудио форми симболички казује како већина Црногорацах, дебото, не плаћа рачун за струју. Спот под називом „ЕПЦГ Подијелимо терет 2“, наставак је једнако интелигентног уратка чији је протагонист бркати ретард, дизач утегах.

Тај се лик, са старијом женом у наручју – чија је лијева нога пробијена до коске зупцима клопкасте замке за крупну дивљач – појављује да ли у Дому здравља, да ли на приватној клиници, небитно је. Протагонист узбуђено казује љекару:

– Лијепо сам јој река: Мама, десно од купатила су гвожђа, и ево што ми је направила!

– Гвожђа?! – љекар ће у невјерици.

– Угасили су нам стују па нам се увалила нека животињица у кућу. Мора сам замку поставит. Држите је, страх ме да се дезинфикујем! – казује (?!), ма шта то значило, син/јунак, и испушта мајку на под.

– Еее! Ааај! – јечи ова одоздо, ван кадра. Потом се, у 20. секунди, чује школовани женски глас из оффа који прати текст на екрану:

Платите посљедња три рачуна без дуга и отплаћујте дуг у фиксним мјесечним ратама од 20 еура. Бескаматно, без учешћа и без искључења. Подијелимо терет.

 – Е, укључише струју! – казује старамајка. Сада је видимо у новом амбијенту. Ногу и руку има у гипсу, и ортопедску крагну око врата. Лијево од ње, немотивисано, стоји сточић с медаљама које је освојио Син, дизач теговах, онај који ју је и испустио из руку (?!). У кич амбијенту дневне собе, с копијом Вермерове „Дјевојке с бисерном минђушом“ и великом урамљеном фотографијом Сина-који-диже-тегове на централном дијелу зида, жена ће на отоману, кад засвијетли сијалица, угледати големог гризлија. – Кад сам дуго у мраку, као да полудим! – финална је поента казана (да ли да би била смијешна?) гласом инфантилним, као да је баба дувала свадбарског хелијума.

What the fuck?

Којој се циљној групи обраћа овај идиотски видео? И аудио?

Да ли цијелој Црној Гори?

Да ли је сада јасније с ким Бока Которска све вријеме мора да дијели терет? Што да се не каже: и СФРЈ је с њом дијелила терет, и све земље-насљеднице, потом.

Не могу да се отмем утиску гдје је Мајка у споту персонифокована менталитетски стара Црна Гора, а да је струја до упаљене сијалице потекла из новог задужења њеног менталитетски још ретроактивнијег Сина. Јер да није тако, зар би се спот вртио данима, кињио нас седмицама, заглупљивао мјесецима, управо бесконачно?

Никола Маловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: