Подизање часног крста на Ртњу
У недељу 27. априла лета Господњег 2025, само седам дана након што је зуб времена или рука људска оборила свети православни симбол на врху планине Ртањ, часни крст је поново подигнут. И можда ова прича и не би била подвиг, да крст по киши, ветру и магли, нису на врх Ртња Шиљак, висок 1570 метара, на рукама изнели момци од непуне 22 године.
Вест да је стари крст оборен брзо се проширила, али не и довољно одјекнула, у медијима и на друштвеним мрежама јер живимо у времену у ком истинске вредности одавно нису на цени. Ипак, одјекнула је сасвим довољно да сазнају они који су имали воље и могућности, храбрости и понизности, вере и љубави да се упусте у овај подухват.
За само неколико дана уз помоћ вештих руку мајстора Милоша Смоловића, пет младића из околине Панчева и Београда, направило је у банатској равници нови, љубављу проткан, крст да поносно обележи врх Ртња. И тако су љубављу и вером, по ко зна који пут, спојили север и исток. Петар Гујаничич, Младен Угреновић, Светозар Стојановић, Стефан Стојановски, Душан Димитријевић, све момци од непуне 22 године, однели су крст у Цркву Светог Пророка Илије у Бољевцу где су, после Свете Литургије, добили благослов од протонамесника Ристибора Стевић. Затим су га, по изузезно лошим временским условима својственим тајанственом Ртњу – по киши, ветру и магли – на рукама изнели на врх Шиљак на 1570 метара надморске висине и поставили на место старог. Они понизни, поносно су поставили нови часни крст дугачак 2.5 м да као светионик на Ртњу показује пут праведнима. Да нас подсећа ко смо и куда идемо, да нас повеже са генерација поносно страдалих предака и генерацијама, надамо се, истих таквих потомака. Поставили су крст као вечни симбол наде и васкрсења живота.
И свако од нас ко има храбрости да се искрено загледа у самог себе, од ових момака може да научи велику живтону лекцију. Хвала вам Петре, Младене, Светозаре, Стефане и Душане, због вас за ову напаћену Србију још увек има наде. Ваистину има наде!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
