Подјелом језика подијељено и биће народа

Манифестација „Дани Његошеви“ у организацији Књижевног друштва „Његош“ настављена је данас округлим столом на тему „Културни идентитет Црне Горе – конфликти и могући излази“
Округли сто одржан је у подгоричкој Народној библиотеци „Радосав Љумовић“, у сарадњи са Српским покретом „Његош“.

Цијела манифестација одржава се под покровитељством Општине Никшић. Учесници округлог стола били су предсједник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић, проф. Веселин Матовић, књижевници Будимир Дубак, Радомир Уљаревић, док је Бећир Вуковић оправдано изостао, како је рекла пјесникиња Милица Бакрач која је модерирала догађај.

У Његошевој свечаној сали на Цетињу у 18 часова било је књижевно вече посвећено лику и дјелу преминулог пјесника Илије Лакушића.

Вече је насловљено „Два Петра у поезији Илије Лакушића“. О Лакушићевом дјелу говориће проф. др Синиша Јелушић и књижевници Андрија Радуловић и Милутин Мићовић. Одабрану поезију из дјела Илије Лакушића читаће глумац, проф. Михаило Перошевић, а програм ће водити пјесникиња Милица Бакрач.

Данас, 12. новембра, у 19 часова у никшићком „Захумљу“ биће промовисамо ново издање пјесничког зборника „Писма из Црне Горе“, у којем су сабране пјесме десет савремених пјесника из Црне Горе, у преводу на румунски језик. Овај превод сачинила је наша пјесникиња која живи у Румунији Љубице Рајкић (Љубита Раицихи). Она је и ауторка првог превода на румунски језик Његошеве „Луче микрокозме“. На овој вечери представиће се и пјесници и културни радници из Савеза Срба из Румуније: Огњан Крстић, предсједник Савеза Срба у Румунији, Саша Јашин, директор издаваштва Савеза Срба у Румунији. Поезију заступљену у зборнику „Писма из Црне Горе“ читаће пјесници: Вишња Косовић, Савва Радуловић, Радомир Уљаревић, Бећир Вуковић, Андрија Радуловић и Милутин Мићовић. Програм ће водити пјесникиња Милица Бакрач.

На почетку, Мићовић је указао на чињеницу да је државотворни народ у Црној Гори идентитетски подијељен, а да се та подјела очитује именовањем службеног језика у употреби, што је регулисано Уставом. Иако, како је рекао, говоримо сви једним истим језиком и имамо једно културно памћење, чињеница је и да је црногорски језик уведен у Устав 2008. године.
Увођењем црногорског језика без лингвистичке процедуре, без дијалога и полемике, просто државном силом, тада већ силом једне партије, направљен је страшан поремећај у бићу овога народа. Јер, имати два језика одједном, претпоставка је да ту треба да се споје два народа, двије културе – рекао је Мићовић. Црногорски језик, каже Мићовић, добио је достојанство службеног језика, иако нема покриће у историји, књижевним дјелима, култури. Зато је, каже Мићовић, тај језик приморан да паразитира на српском језику и да постане антисрпски језик. „Оно што је најважније, перспектива црногорског језика не постоји“, рекао је Мићовић, између осталог. Сматра да је оваква „двојезична“ ситуација шизофрена, и само доприноси даљим подјелама. Зато, додаје, мора се наћи боље рјешење.

Матовић је пошао од чињенице да је питање језика и идентитетско питање, и то суштинско, нудећи могући модус за рјешење овог проблема у Црној Гори.

– Постојећу уставну одредбу о службеном језику у Црној Гори апсолутно је потребно мијењати, али не тако што би се постојећим политичким странкама још једном препустило да се у складу са својим тренутним интересима и резонима погађају око тога како ће се звати службени језик у држави. Језичко питање као кључна идентитетска одредница није закон о државном буџету или пореским стопама да би се о њему погађале политичке странке. Службени језик је по природи ствари књижевни, нормирани језик, па је логично да се о његовом имену, исто као и о његовој норми питају прије свих научни и културни ауторитети у држави, а не лаици, макар то били и народни посланици – рекао је Матовић, између осталог. Српски језик је историјска категорија, каже он, за разлику од црногорског, који је у домену политичке категорије. Матовић истиче и да само српском језику припада статус службеног језика.

Дубак је указао на потребу да се говори о културном идентитету Црне Горе, притом додајући да тај идентитет у Црној Гори није заокружен нити кохерентан, јер би то значило унификацију више идентитета, а који су у новијем добу подведени под један језички, географски и државни оквир. Он се осврнуо и на резултате недавног пописа из 2023, као и неких ранијих пописа спровођених у Црној Гори, а који су утицали и на идентитетска питања у Црној Гори. Сматра и да треба мијењати Устав и увести српски језик као једини службени, додајући да је потребна темељена реформа образовног система.

Присутнима се обратила и Љубица Рајкић, српска пјесникиња и преводилац из Румуније.

На крају, присутнима се поново обратио Мићовић који је прочитао и закључке округлог стола, наводећи да је опасно дијелити један језик и један народ, и да међу њима сад стоји зид ћутања.

Извор: ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: